SUSRET

Priče iz Usnulog grada (19)


Dala mu je ime Mali Princ...
Plakala je kada je nebo puno zvezda.
Pisala je priče o njemu i život pretvarala u bajku.

Pisala je pisma na nevidljivoj hartiji
i davala vetru da mu ih odnese
na drugu stranu Reke.

Voleo je zalaske sunca i igrao se bojama.
Jedne večeri, šetao je svojom stranom Reke
i čekao zalazak sunca.

Znao je da će mu poslednji zraci
dati odgovor zašto u svojim slikama
ne može da prepozna njeno lice.

Gledala je u nebo.
Ako jedna zvezda padne
- vetar mu je dao pismo.

Izneo je nedovršenu sliku ispred ateljea.
Crveno sunce se ogledalo u njoj.
U beloj haljini izronila je iz slike.

„Ne smem da plačem. Može da padne, a ja je neću videti.“
Zasijala je Bela Svetlost.
Treperila je i grejala njeno telo.

Preplavila je sreća.
Podigla je ruke ka nebu.
Suze su sijale na njenom licu kao male zvezde.


Nadica Janić 

"Susret"

Foto: Nadica Janić