... a priča teče dalje (15)
Starost ne voli proleće.
Buđenje.
Pesak u očima.
Starost je spora, prikrivena.
Inertnost.
Nestaju boje.
Starost ignoriše stvarnost.
Neutešno.
Telo se osipa.
Nadica Janić
"Aeternalis"
Foto: Nadica Janić
Foto: Nadica Janić
.JPG)
4 коментара:
Pesma toliko različita od onih Vaših zapisa o starosti mudroj, mirnoj, čudno vedroj pred krajem koji sledi... Zbog ove pesme već dva dana razmišljam o tome kako pesništvo ( i umetnost uopšte) kao ulepšana, iluzorna vizija stvarnosti zapravo i nije ništa drugo nego čovekov beg od straha pred propadljivošću, prolaznošću, osipanjem... Ako je tako onda je sva umetnost laž. A ako bi se život predstavljao u njegovom istinskom obličju, da li bismo to mogli da izdržimo?
Pesma me dotakla jer i sama mnogo razmišljam o prolaznosti čoveka.
Ilustracija je divna - reka koja večno teče,kao život, i kraj nje jedno staro, sasušeno, a drugo drvo koje tek buja. Život...
Veliki pozdrav, draga Nadice!
Hvala, draga Todora, na komentaru.
Starost (kao stanje) i starenje (kao proces) su široke teme, a u umetnosti veoma malo obrađene... Savremeno društvo se plaši starosti više nego smrti. Kult mladosti!
I dalje mislim da je starost zlatno doba, puno mudrosti, čistote, plemenitosti. Samo sam na neke teze o starosti dodala lične impresije.
Bagrem na fotografiji je na obali Dunava gde živim. On za mene ima posebno značenje. On je zavet jednog divnog čoveka, o kome sam pisala u "Pričama o Jovu".
Bagrem je univerzalan simbol besmrtnosti. Uporište božanskog.
Simbol obnove i vaskrsenja.
starost nas obuzima samo onoliko koliko joj dozvolimo. na žalost, mnogo je istine u stihovima koje si nam podarila, da sam se naježila! ali- nedamose, zar ne:)
"Starim koliko moram,
podmlađujem se koliko mogu."
Ivo Andrić
Постави коментар