Iz sveske na široke linije (6)
Sve je bilo iza nje kao dugi lanac sa raznobojnim alkama. Niz priča iz tog životnog lanca, šetajući pored reke, završavala je ili menjala im kraj.
Prošlost i budućnost za nju je imalo isti značaj. Njena sadašnjost je bila njena sloboda izbora pogleda na svoj život. Proživljeno ili izmaštano imalo je istu dimenziju. Dopunjavala je izgled nedovršene slike kojoj je mogla da menja boje i dodaje oslobođene linije bez kraja.
Život je doživljavala kao energiju boja i zvukova. Ljudi su nestali. I sve što od njih dolazi. Samo jedno lice se upilo u njeno biće i postalo stvarnost u dimenziji sna.
„Umorna sam“, šaputala je u snu.
Provlačio je prste kroz njenu kosu boje srebra.
„Nemoj da pališ svetlo. Ovako mi je bolje...“
Ruke su mu bile hladne.
Dok je u svesku beležila svoj san, maglovito novembarsko jutro obojilo je sobu u sivo.
Dan je provela za kompjuterom u još jednoj dimenziji nerealnog.
Minijatura "Energija" (Sivi san)
(akril na papiru; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić
2 коментара:
Не знам којом магијом то успевате, али Ваша свака причица ме дирне, пронађем се у њој, па верујем да тако делује и на друге који читају... То сам Вам већ једном рекла, мислим, сад ево понављам. И поздрављам Вас од срца!
Draga Todora,
Ove reči su za mene najveći podsticaj da nastavim da pišem.
Hvala puno.
Topao pozdrav,
Nadica
Постави коментар