Iz sveske na široke linije (3)
Usisavam terasu. Iznad ulaznih vrata nešto crno. Usisivač bez dvoumljenja to uvuče u sebe.
To je leptir – prostruji mi kroz glavu.
Panično gasim usisivač, otvaram kesu za prašinu iz koje se čuje šuštanje.
Rukom vadim đubre da ga oslobodim...
Uzlete!
Crni leptir sa crveno-žutim krilima.
Poleteo je prema ogradi od bršljana i sakrio se među lišće.
„Divan je, divan... živ je...“
„Džabe si ga spasla kada će samo do uveče živeti“, na moje ushićenje, hladno, iza novina reče moj suprug.
Moj Crni Leptir živi u mom snu.
Nadica Janić
.JPG)
6 коментара:
Predivna priča, Nadice! Dirljiva, istinski prelepa.
Hvala, emo...!
Divno!
Važno je da živi kako mu je određeno i da ne strada u tvom usisivaču, već po prirodnim zakonima.
Draga Neno,
Ponekad, sa prašinom ovog života u naše srce "usisamo" predivna bića... Ipak, život mora da se nastavi po "prirodnim zakonima".
Opomene dobijamo u čudnim znacima za koje treba da imamo sluha, da imamo oko duše...
baš je pravo lepa ova priča!
izmamila si mi suzu u oku... onu drugu - izazvanu lepim osćanjem
a muški...
Hvala "Bravarica"!
Постави коментар