субота, 13. јануар 2018.

NEBO U OČIMA


Sećanje (13)



Nadica Janić, 7 godina


Zemunska bolnica, januar 1956. godine. Imala sam sedam godina. Velika soba sa puno kreveta. Časna sestra me dovela do kreveta. Sela sam, uplakana, uplašena. Ruke u krilu, pogled spušten.

Malena ruka na mojoj ruci. Ugledah nebo u njegovim očima. 

„Ja sam Žarko“, reče sa osmehom. "Ne boj se."

Budili smo se sa spojenim pogledom. Pričali smo, smejali se. Jedno drugo bodrili da pojedemo sve što nam daju. I kada ugase svetlo pred spavanje, gledali smo se. 


Nadica Janić

Нема коментара: