SAN U NOĆI PUNOG MESECA

Iz sveske na široke linije (10)

Na izvoru smo. U sumrak.

U trenutku kada mesec izlazi pojavile su se dve nage žene.

Jedna je u treperavoj vodi, druga u gustoj paprati pored vode.

Ulaziš u vodu. Devojka u vodi te ljubi. Razmiču se paprati. Druga žena ulazi u vodu. Prislanja te na grudi. Ne vidiš joj lice. Ali znaš da sam to ja. Grlim te nežno. Nazireš moje lice u vodi. Ispod vode isto lice... mlado... Talasi trepere i krive sliku ispod vode. Podigao si glavu prema meni:

"Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"

Voda je prestala da treperi. Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ali kao da ne osećamo telo. Kao dodir u snu... Šapušeć mi:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

...

U besanim noćima punog meseca slike snova i jave su se dopunjavale. Rasipala je stranice života po memljivim hodnicima. Eho neizgovorenih reči je probijao zidove. Otvarala je svesku i pisala svoje nedosanjane noći. Kada bi se umorila, uzimala je pismo koje joj je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijala u prazno srce ispisane reči:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

Nadica Janić