четвртак, 15. децембар 2011.

SAN U NOĆI PUNOG MESECA


Iz sveske na široke linije (11)


Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. 

Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi.
Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“





"Magija"
Foto: Nadica Janić


U besanim noćima punog meseca slike snova i jave su se dopunjavale. Rasipala je stranice života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči je probijao zidove. Otvarala je svesku i pisala svoje nedosanjane noći. Kada bi se umorila, uzimala je pismo koje joj je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijala u prazno srce ispisane reči:
„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“


Nadica Janić



4 коментара:

emo_serpica је рекао...

Uh, ima i nastavak...posle maglovitog jutra...
Sjajna priča, Nadice!

anima.art је рекао...

Hvala, emo_

tajanstvena је рекао...

Nadice draga,ovaj opus iz sveske na siroke linije me odusevio,Dal zbog svog naziva ili toliko lepih snova koje si pretocila u rec!

anima.art је рекао...

Zbog Istine, draga "Tajanstvena"...