понедељак, 30. новембар 2009.

USPEŠAN DAN

Susret (1)


Beograd u izmaglici. Tužan, kišovit dan. Ljudi ispod kišobrana, kao pečurke, slede svoj put...

Iz kontejnera viri tur i dve krive, mršave noge. Gumene čizme ogromne - različite. Pored nogu tri plastične kese, pune, sortirane: hleb, neidentifikovano, novine.

Čekam. Izlazi trup i glava. Lice fascinantno, suptilno. Intelektualac!?

"Izvolite", nudim mu petstodinarku.
"Ne, hvala. Danas mi je bio uspešan dan. Uskoro završavam."

Glava i trup utonuše u kontejner.


Nadica Janić

3 коментара:

emo_serpica је рекао...

Sjajno! Kratka i efektna priča koja se ne završava jednim čitanjem. Nagoni na razmišljanje, tera da joj se iznova vraćaš. Evo, nakon par iščitavanja, mogu da komentarišem (uz napor da komentar ne postane patetičan). Ništa novo neću reći, ali evo: najveća vrlina i veličina jednog čeveka je njegova skromnost. I još nešto:ne mora značiti da je glavni lik ove priče i intelektualac,mada upitanost pisca priči time dodaje još jednu dimenziju, dozvoljavajući čitaocu da razmišlja i spekuliše o uzrocima posrnulosti lika. Naravno, u nekim širim kontekstima okruženja, opštih nedaća i životu samom po sebi komplikovanom i jadnom. Predivno!

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Priča naša, svakodnevna, jer prestalo je davno da bude neverovatno i neobično ovako nešto. Ali napisana neobično, u svim sgmentima, od obima, izbora iznenađujućih imenica, do (ne)očekivanog kraja. I sve ste to uspeli,u ovako malom obimu da jedva da bi se moglo i nazvati pričom, da izvedete bez patetike, a kad su teme ovakve to uvek bude vrlo teško. U nekoliko redova izgradili ste dva snažna lika, samo ih skicirali, oni dalje nastavljaju svoj život u mašti čitalaca, ali to ne znači da ste ih, samo zbog skice, manje uspešno izgradili. Naprotiv. Odlično!Slično zen-poukama...

anima.art је рекао...

Drage moje prijateljice emo_serpica i Todora, hvala.

Vaši komentari su divni i puno mi znače. Posebno me raduje što slično razmišljamo i što imamo puno zajedničkog.

Srdačan pozdrav.