ZAČARANI VAL POVRATKA

... a priča teče dalje

Snažan vetar podigao je pesak sa obale Reke.

Sa druge strane Stvarnosti,

ispod ugašene Duge, poteklo je Vreme.

Nosilo je Čistotu, Mir i purpurnu Svetlost.

Ljudi su bili svetlucave iskrice Peska
koje su rasle i pretvarale se u prozirne Senke.

Crveno i Plavo postalo je Nova Stvarnost.
Začarani val povratka širio se Zemljom.

Šest dana je plavio Zemlju Istinom.
Granica između Neba i Zemlje je nestala.
Muzika sfera... I ples Senki. 

I bi veče. I bi jutro. Dan Sedmi.

Nadica Janić

"Začarani val povratka"

(mixed media - akril i pesak na lesonitu; 60 x 80 cm)

Autor: Nadica Janić

EVOLUCIJA UMA I DUHA

... a priča teče dalje 

"Začarani val povratka"

(mixed media - akril i pesak na lesonitu; 60 x 80 cm)

Autor: Nadica Janić

„21. 12. 2012. započinje Zemljin veliki evolucijski kozmički skok. Posle 13 milijardi i 700. 000. 000 godina konačno će um i duh biti ti koji dominiraju procesom kozmičke evolucije.

Kako se možemo pripremiti? Tako što ćemo zaboraviti naše staro biće i povezati se s našim dubokim, istinskim bićem. Ako se ne možemo povezati s našim dubokim bićem i oprostiti se od našeg starog bića, našem starom egu neće biti lako kad dođe velika mutacija. Trebamo posaditi seme novog bića. 

Budimo svesni da se nalazimo između dva sveta, jednog koji umire i drugog koji se rađa; jedan još nije mrtav, a drugi se još nije rodio. Na žalost, stil života Sveta kojeg poznajemo je stil umiranja, ubijanja, uništavanja biosfere. 21. 12. 2012. je početak paljenja Svetlosti koja će stvoriti sledeći Začarani val od 13 milijardi i 700.000.000 godina, koji se zove Začarani val povratka.

Nalazimo se u trenutku potpune kozmičke tranzicije. Zašto? Jer mi jesmo kozmička bića. Ne možemo biti u evolutivnoj tranziciji, mutaciji, ako nije kozmička. Nalazimo se, dakle, u kozmičkoj tranziciji i svrha kalendara koji pratimo je da ovaj kalendar, ovaj sinkronar, stvori bazu da počnemo smeštati naše emocije i misli u drugu frekvenciju, jer ono što je utkano u program vremena, kalendar nekog društva ili civilizacije, predstavlja krajnji domet tog društva. Moramo prevazići svaki koncept koji imamo o sebi: ja sam ovaj ili onaj tip ličnosti, ili, ja imam više prava nego ova ovde osoba - sve te koncepte potrebno je baciti u smeće.

Moramo, što je jednako tako važno, očistiti naše umove. Svi hoće biti Čarobnjaci na Zemlji, hoće biti bio-solarni telepati, ali ne mogu vežbati telepatiju ako nemaju čist i jasan um. Ne možeš iskusiti telepatiju kada tvoj um govori sve vreme. Ne možeš napraviti razliku između telepatije i svih tih glasova koji stalno govore u tvom umu. Telepatska matrica nije stvorena kao neka apstraktna funkcija, nego je to potreba koja je nastala zbog prelaska biosfere u noosferu. 

Godine 2012. doživećemo jednu mutaciju planeta, našeg bića i našeg Sunca, jer već između 2012. i 2013. nastupa sledeći horizont evolucije materije. Nema druge opcije nego vratiti se svesti ovoga trena. Evolucija se događa u svim složenijim oblicima uma i duha, i baš što se događa, događa se da bismo se pripremili za taj trenutak. Zbog toga govorim o potrebi pročišćenja uma i tela, potrebi za početkom življenja vrlo jednostavnih života, veoma iskrenih i moralnih.“

Hose Argueljes - Valum Votan

Priredila: Nadica Janić

PLAVA SVESKA

Iz sveske na široke linije (18)

Fragment slike "Spasenje" (akril na kartonu)
 Autor: Nadica Janić

„Plava sveska“ i nije „plava“.

Velika, neugledna svaštara.

Snovi su plavi,

blistavi i večni

u mojoj „Plavoj svesci“.

Kao zabluda,

kao razočaranje,

kao neutešnost

su zgužvane korice

rokovnika iz 1989...

Zatvarala sam ga
u najdublju fioku,

govorila – „Neću više!“

Uzalud je...

A onda opet -

ujutro, uzimam rokovnik

i pišem plave snove

u „Plavu svesku“

i lakše mi je -

On i Ona postoje...

kao što postoji

požutela bela hrizantema,

iz jednog oktobra,

ispresovana i sačuvana

u „Plavoj svesci“,

kao što postoji san

o jednom plavom oktobru

kada će On otkinuti uz put

plavu hrizantemu

i staviti u Njenu belu kosu.

Nadica Janić

MIHOLJSKO LETO

Zvuk neke daleke muzike i cika dece.

Miris pekmeza od šljiva, pečene paprike...

Šum lišća i užurbani let ptica.

Suva zemlja iščekuje dodir lišća.

Dunav se pritajio ispod niskih oblaka

i čuva tajnu usamljenih Senki.

Miholjsko leto - kao lepota koja nestaje,
kao poslednja ljubav, kao propadljivost života...

Tajna večnog kruga u crvenom sutonu.

Nadica Janić

Poslednji dan u letnjoj haljini.
Ne volim jesen... i nestajanje.
Plašim se magle i krika vrana.

SAT

... a priča teče dalje

Šta je život čovjeka spram kucanja sata?

Krhko i lomno savitljiva vlat.

Odlaze ljudi, zatvaraju za sobom vrata,

u samoći sobe ostavljeno, mudro kuca sat.

Zamire poslednji uzdah na usni od voska.

Sklapaju se ruke, svijeća svjetluca.

A ura kuca, mirno kuca i kuca,

tišina je u sobi kao noć seoska.

Zvone čaše. Gozba. Stolnjaci i vino.

Viču ljudi. Radost. Ure idu.

A sat kuca, govori na zidu

staru pjesmu o protjecanju pijeska

što iz ruke smrti teče, iskri se i ljeska.

Miroslav Krleža

"Vreme"
(mix media; 15 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Priredila: Nadica Janić

SADAŠNJI TRENUTAK

... a priča teče dalje 

"Ako shvatim da večnost silazi kao blagoslov od Boga, kao vrsta svetlosti koja ne stari, da vreme dolazi od Satane, koji je leva strana Hrama, zaključićemo da na određenom mestu može doći do "zlatnog preseka" večnosti i vremena.

Na tom mestu krsta, gde se vreme i večnost seku, vreme se za trenutak zaustavlja, da bi ga blagoslovila večnost. 

I to je sadašnji trenutak. 

Van tog sadašnjeg trenutka u bivšem i budućem vremenu nema života, niti ga je ikada bilo, niti će ga biti."

Milorad Pavić

"Trenutak"
(mix media; 15 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Priredila: Nadica Janić

O PRIJATELJSTVU

... a priča teče dalje

„Ali, ako me ti pripitomiš, moj život će biti kao obasjan suncem. Upoznaću bat koraka koji će biti drukčiji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj će me kao muzika pozivati da izađem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidiš li tamo dole, polja puna žita? Ja ne jedem hleb. Za mene žito ne predstavlja ništa. Žitna polja ne podsećaju me ni na šta. A to je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata. Biće divno kada me pripitomiš! Žito, koje je pozlaćeno, podsećaće me na tebe. I ja ću voleti šum vetra u žitu...

Lisica ućuta i dugo gledaše malog princa:

- Molim te... ,  pripitomi me, reče ona.

- Vrle rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronađem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.

- Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćes prijatelja, pripitomi me!

- Šta treba da radim?, upita mali princ.

- Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćes sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećes ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sešćeš malo bliže...

Sutradan mali princ ponovo dođe.

- Bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata.“

Saint Exupery

MALI PRINC

"Ako me ti pripitomiš..."

(akvarel na papiru; 40 x 40 cm)

Autor: Nadica Janić 

"I ja ću voleti šum vetra u žitu..." 
(akvarel na papiru; 40 x 40 cm)

Autor: Nadica Janić 

Priredila: Nadica Janić