SIVI SAN

Iz sveske na široke linije (6)

Minijatura "Energija" (Sivi san)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Ponekad sebe doživljavam kao podvojenu osobu. Ona - prošlost, Ja - sadašnjost. 

Sve je bilo iza Nje kao dugi lanac sa raznobojnim alkama. Niz priča iz tog životnog lanca, šetajući pored reke, završavala je ili menjala im kraj.

Prošlost i budućnost za Nju je imalo isti značaj. Njena sadašnjost je bila Njena sloboda izbora pogleda na svoj život. Proživljeno ili izmaštano imalo je istu dimenziju. Dopunjavala je izgled nedovršene slike kojoj je mogla da menja boje i dodaje oslobođene linije bez kraja.

Život je doživljavala kao energiju boja i zvukova. Ljudi su nestali. I sve što od njih dolazi. Samo jedno lice se upilo u Njeno biće i postalo stvarnost u dimenziji sna.

„Umorna sam“, šaputala je u snu.

Provlačio je prste kroz njenu kosu boje srebra.

„Nemoj da pališ svetlo. Ovako mi je bolje...“

Ruke su mu bile hladne.

Dok je u svesku beležila svoj san, maglovito novembarsko jutro obojilo je sobu u sivo.

Dan je provela za kompjuterom u još jednoj dimenziji nerealnog.

Nadica Janić

CRVENI SAN

Iz sveske na široke linije (5)

Minijatura "Energija" (Crveni san)
(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Moji snovi su u boji... Oblici i boje se pretvaraju u tonove koji imaju snagu muzike sfera. U mojim snovima postoji samo jedno lice koje znam iz svih svojih života. Dodir njegovih ruku i pogled u snu bojio je moj dan kada otvorim oči. Uzimam svesku sa stolčića i slikam rečima svoj san.

Noćas si me vodio u crvena polja. Hodali smo na talisama crvenih latica rasutih ruža. Ruka ti je bila topla, nežna.

Htela sam da ti vidim oči. Okrenuo si glavu i rekao: 

„Staćeš na ivicu provalije.“

Ipak sam ti pogledala oči... Zaiskrile su tvoje reči:

“Mir bi tvoj bio kao reka, i pravednost tvoja kao morski talasi.“

Probudila sam se sa drhtavicom. Rano, crveno kao krv, novembarsko sunce ispunjavalo je sobu dok sam beležila svoj crveni san.

Nadica Janić

IZMEĐU SREĆE I TUGE

Iz sveske na široke linije (4)

Foto: Internet

Hodamo dugom, senovitom ulicom... Između dana i noći. Između sreće i tuge. 

Držiš mi ruku. Uvlačiš polako prste među moje prste. Moja šaka nestaje u tvojoj. Stežeš mi je i opuštaš. Dodir pulsira.

Hodamo i ćutimo... Zastala sam. Izvukla sam ruku iz tvoje ruke. Obe šake su na tvojim grudima. Osećam tvoje disanje. Osećam tvoje ruke na mom struku. Privukao si me. Grlim ti vrat i prislanjam obraz uz tvoje lice.

Nadica Janić

ZNAK

Iz sveske na široke linije (3)

Foto: Internet

Usisavam terasu. Iznad ulaznih vrata nešto crno. Usisivač bez dvoumljenja to uvuče u sebe. To je leptir – prostruji mi kroz glavu. Panično gasim usisivač, otvaram kesu za prašinu iz koje se čuje šuštanje. Vadim đubre da ga oslobodim... Uzlete! Crni leptir sa zlatnim krilima. Poleteo je prema ogradi od bršljana i sakrio se među lišće.

„Divan je, divan... živ je!“

„Džabe si ga spasla kada će samo do uveče živeti“, na moje ushićenje, hladno, iza novina reče moj suprug.

Moj Crni Leptir živi u mom snu.

Nadica Janić

FB

Kako je divno imati 2163 prijatelja!

I za samo dva sata izbrisala sam 1092.

A posle pola sata dodala još 9.

Sve se u stvari vrti oko 1.

Nadica Janić

ILUZIJA

Iz sveske na široke linije (2)

Foto: Internet 

U svom zlatnom kavezu između neba i zemlje pisala sam u svesci na široke linije dnevnik sećanja i snova. Široke linije su me oslobađale. Poletala bih u svoj čarobni svet iluzija. 

Čekaš me...

Pred tobom sam.

Na sebi imam jednostavnu, dugu svilenu haljinu bež boje.

Uplela sam kosu i na vrat stavila kap „Šanel 5“.

Prilazim ti.

Celo telo je uz tebe. Prislonila sam obraz uz tvoje lice.

Ruke su se splele na tvom potiljku sa još vlažnom kosom od tuširanja. Brada ti je meka. Odišeš svežinom.

Nemiran dodir tvojih ruku na mojim leđima.

Svila izmiče ispod tvojih prstiju...

Upijam tvoj miris i zaustavljam vreme.

---------------

Na stolčiću pored uzglavlja 

nekoliko knjiga, čaša sa vodom i sveska na široke linije.

Sanjiva, ispisujem svoj nedosanjani san:

Ležim pored tebe.
Glavu sam prislonila na tvoje grudi.
Slušam otkucaje tvog srca.


Nadica Janić

STVARNOST ONOSTRANOG

Iz sveske na široke linije (1)

Između dana i noći

Zadremala sam u svom hobi kutku zagledana u tek započetu sliku. Misao, mašta, volja - nestalo. Samo obamrlost u praznini. San, kao bljesak. Stvarnost onostranog:   

Stavio je šake na belo platno. 
Sa njih su se slivale raznobojne kapljice. 
Prislonila sam lice na platno. 
Na započetu sliku su se utiskivale suze.

Otvorila sam oči.

Božanska belina je isijavala iz slike. Zalazeće sunce je obasjavalo sobu. 

Nadica Janić