Gde Dunav ljubi nebo
Foto: Nadica Janić
Jutarnja kafa u krevetu. Pogled kroz prozor. Bor pored Dunava koji se uvek njiše. Vetar zvan "Sto ruža" miriše na vodu, na lišće, na poljsko cveće, na grožđe.
I tako zagledana, iskrsne misao, sećanje... Otvaram svoju "Plavu svesku". Ruka sustiže misli. Kao nit paučine beleži se titraj duše.
Dan počinje da teče neumitnim ritmom obaveza. Ali, nastaju i slike, zapisujem na blogu priče, pesme, postavljam muziku koju slušam i delim sa ljudima, znanim i neznanim.
Internet je čudo. Blagodat ljudima. Čitamo širom otvorenu knjigu znanja i umetnosti. Povezujemo se, upoznajemo.
Hvala svima koji me pratite.
Vaša Anima Art (Nadica Janić)
Plava sveska
Plava sveska
„Plava sveska“ i nije plava.
Velika, neugledna svaštara.
Snovi su plavi, blistavi i večni
u mojoj „Plavoj svesci“.
Kao zabluda, kao razočaranje,
kao neutešnost su zgužvane korice
rokovnika iz 19.. godine.
Zatvarala sam ga u najdublju fioku,
govorila: „Neću više!“ Uzalud je.
A onda opet, ujutro, uzimam rokovnik
i pišem plave snove u „Plavu svesku“.
i pišem plave snove u „Plavu svesku“.
I lakše mi je. On i Ona postoje,
kao što postoji požutela plava hrizantema,
kao što postoji požutela plava hrizantema,
ispresovana i sačuvana u „Plavoj svesci“,
kao što postoji san o oktobru
kada će On otkinuti uzput plavu hrizantemu
i staviti u Njenu belu kosu.
Nadica Janić
Nadica Janić
2 коментара:
Kako je to lepo kad se neko prepozna u tom secanju na prvu ljubav
Hvala na komentaru. Drago mi je ako se neko prepozna u mojim tekstovima. Mnoga osećanja su ista kod ljudi samo događaji različiti.
Постави коментар