PISMO

 

"Veza"
 (kolaž; 21 x 29,5 cm)
 Autor: Nadica Janić

Mali koverat, svetlo roze boje, nalazim ujutro u sandučetu. Samo moje ime njegovom rukom ispisano. U sandučetu i crveni karanfil. Srce mi treperi. Prislanjam pismu uz lice. Otvaram ga, mirišem roza hartiju. Njegov parfem.

Gde je sada On? Pisma su u kutiji za nakit. Nemam nakit, ali čuvam bogatstvo naše mladosti.

Tražim ga na Internetu. Nema njegovog imena. Nema naših prijatelja. Ostaje moj san. 


Nadica Janić

LIČNA PSIHOTERAPIJA

 

"Svitanje"

Foto: Nadica Janić

Zlo čoveka natera da razmišlja, bori se u sebi i štiti sebe od Zlog. Razmišljam o efektu reči koje je i patrijarh Pavle uvek govorio: "Voli neprijatelje svoje". Znači isključi mržnju i osvetu, "osvesti" problem, saosećaj sa Zlotvorom i žali ga zbog onog što ti radi.

"Oprosti mu jer ne zna šta radi." Velike i svete su ove reči. Nisam primitivna bogomoljka i ne razmišljam površno o svim postulatima vere u Boga.

Posle teškog psihičkog stanja izazvanog nedavno uvredom i pretnjom u porukama od Bližnjeg, meditirala sam, vodila unutrašnji razgovor, molila se... Sinoć sam legla ranije, ustala ranije. Jutros sam izašla u dvorište, pojela dva lista čuvarkuće, doručkovala 10 ubranih smokava, zalila biljke, ograbuljala pokošen travnjak, ubrala matičnjak za čaj, povadila iz zamrzivača šta mi treba... Krepka i smirena.


Nadica Janić