ŽIVOT BEZ KUČETA I MAČETA

 

Pitao me je prijatelj da li imam mačku ili psa. Samo sam odgovorila: „Nemam“, a u tom odgovoru je bila moja praznina, moj osećaj samoće tipa „Živi bez kučeta i mačeta“. Da, život bez kučeta i mačeta je prazan i sebičan život.

Imala sam mačku, imala sam kucu. Imala sam zeke, tople, nežne. Uginuli su. Naduli se od zelja. Imala sam golubove, divne ljubavne parove. Uživala sam u njihovom izlivu nežnosti. Odleteli su. Imala sam prepelice, uginule, pukne im čmar od prevelikih jaja, krvare.. Imala sam patka Paču. Našla ga moja Nena, na ulici, na kiši, pri povratku iz škole. Toliko smo ga razmazile da je skakao u krilo i ponašao se kao mačka, a pratio nas kao verna kuca. U bašti se nije odvajao od mene. Oboje smo se radovali kada pronađem glistu. Rastrgan, uginuo…

Imala sam veliku tugu kada sam ih gubila. Te žive duše su odlazile. I više nisam ništa dovodila u moj mali svet carstva uzvraćene ljubavi živih bića, drugačijih od nas ljudi, ali boljih, vernijih, osećajnijih.

Mačku Pegi, pepeljavu macu, dobila je Nena u sedmom razredu od svoje razredne. Živela je 15 godina. Pametna maca je bila. Ujutro bi me dopratila do vrata i na istom mestu sačekala kada se vratim s posla. Prvo bi je pomazila, podigla u zagrljaj, nahranila… Umirala je polako, od starosti. Poslednji put je jedva došla do činije sa vodom. Upadala joj je njuškica u vodu. Mazila sam je po glavi. Hladna. Oči zamućene. Plakala sam. Posle par dana čula sam čudan jauk iz pomoćnog objekta. Tu je, u uglu, umrla. Više nemam mačku. Više se ta ljubav ne može ponoviti.

Imala sam malu, običnu kucu Tinu, nađenu na ulici. Gledale smo se u oči. Njene oči su nekada bile tužne, nekada sa osmehom, sjajem sreće, onako kako sam se i ja osećala. Ubijena je od zlotvora. Više nemam psa. Nemam snage za gubitak divne pseće ljubavi. 

Nadica Janić

DANI...

 "Dodir praznine"
(selfi odraza senke na zidu)
Autor: Nadica Janić

Postoje dani praznine i tihe sete koja se šunja.
Zlokobna, hladna, kao jesenja magla.
 Obavija srce, steže, i ulazi u prazninu duše.
A plesala bih, smejala bih se.
 Obukla bih najlepšu odeću i otišla…
Otišla negde, brzim koracima, u susret radosti.

Postoje dani smirenja, blagosti…
I sedela bih, sama, naslonjena na drvo i slušala tišinu.

Postoje dani nadahnuća.
Sine tako ideja. Beležem. Grabim od zaborava.

Postoje dani kada samo šetam.
 Koraci kao ritam otkucaja sata. Koračam, koračam…
U susret ili se vraćam - svejedno.
 Koraci koji ne znaju pravac, ali me vode.
Vode… Negde. Gde neću stići ili gde se neću vratiti.
 Svejedno - lepo je.

Postoje dani bezrazložne radosti.
Ne prepoznajem sebe u ogledalu. 
Ukradem osmeh bleska duše i sakrijem ga
 u zadnji džep pohabanog ogrtača života.

Postoje dani kada mislim na Tebe.
 Plakala bih, i nikad se utešila ne bih.

Nadica Janić

MUDROST

 

MUDROST

Koja je najštetnija navika? – Brbljivost.

Koja je osoba najjača? – Ona koja je u stanju da razume Istinu.

Koja je osoba najslabija? – Ona koja sebe smatra jakom.

Koja je osoba najpametnija? – Ona koja bdi nad svojim srcem.

Koja je najopasnija zavisnost? – Zavisnost o svom telu.

Koja je osoba najsiromašnija? – Ona koja najviše voli novac.

Koja je osoba najbliža Bogu? – Milostiva.

Kako se odupreti katastrofi? – Radošću.

Kako se odupreti patnji? – Strpljenjem.

Koji je znak zdrave duše? – Vera.

Koji je znak bolesne duše? – Beznađe.

Koji je znak pogrešnog delovanja? – Nezadovoljstvo.

Koji je znak dobrih dela? – Mir u duši.

Koja je osoba mrtva u životu? – Ravnodušna. Izvor: atma.hr Priredila: Nadica Janić

SVAKODNEVICA

 

Gde Dunav ljubi nebo

Foto: Nadica Janić

Jutarnja kafa u krevetu. Pogled kroz prozor. Bor pored Dunava koji se uvek njiše. Vetar zvan "Sto ruža" miriše na vodu, na lišće, na poljsko cveće, na grožđe. 

I tako zagledana, iskrsne misao, sećanje... Otvaram svoju "Plavu svesku". Ruka sustiže misli. Kao nit paučine beleži se titraj duše. 

Dan počinje da teče neumitnim ritmom obaveza. Ali, nastaju i slike, zapisujem na blogu priče, pesme, postavljam muziku koju slušam i delim sa ljudima, znanim i neznanim.

Internet je čudo. Blagodat ljudima. Čitamo širom otvorenu knjigu znanja i umetnosti. Povezujemo se, upoznajemo.

Hvala svima koji me pratite.

Vaša Anima Art (Nadica Janić)   

Plava sveska

„Plava sveska“ i nije plava.

Velika, neugledna svaštara.

Snovi su plavi, blistavi i večni

u mojoj „Plavoj svesci“.

Kao zabluda, kao razočaranje,

kao neutešnost su zgužvane korice

rokovnika iz 19.. godine. 

Zatvarala sam ga u najdublju fioku,

govorila: „Neću više!“ Uzalud je.

A onda opet, ujutro, uzimam rokovnik
i pišem plave snove u „Plavu svesku“.

I lakše mi je. On i Ona postoje,
kao što postoji požutela plava hrizantema,

ispresovana i sačuvana u „Plavoj svesci“,

kao što postoji san o oktobru

kada će On otkinuti uzput plavu hrizantemu

i staviti u Njenu belu kosu.

Nadica Janić

KAJANJE

 

"Knjiga Istine"
(akril; 30 x 21 cm)
Autor: Nadica Janić

U pesku prošlosti
otvaram čudesnu knjigu Istine.
Odgovor tražim u mutnom sećanju
i nalazim kajanje za izgubljenim vremenom.

Nadica Janić

SNAGA DUHA

 "Put do Večnosti"
(akril; 13 x 10 cm)
 Autor: Nadica Janić

Ništa nije nemoguće!

Energija Stvoritelja je u nama.
Božja promisao nas prati.
Put nam je određen
i teret iskonskog krsta dat
prema snazi našeg tela i duha,
prema volji da se odupremo iskušenjima
i zavodljivosti zla.

Nadica Janić

„Kad sam bila mlada, mnogo mlađa nego danas,
nikad mi nije bila potrebna ničija pomoć ni na koji način.
Ali sada su ovi dani prošli, nisam toliko samouverena.
Sada sam otkrila da sam se predomislila.

Otvorila sam vrata. Pomozi mi ako možeš,
i poštujem što si tu.
Pomozi mi da se vratim na zemlju.
Molim te, pomozi mi.

A sada se moj život promenio, na mnogo načina.
Čini se da moja nezavisnost nestaje u izmaglici.
Ali s vremena na vreme, osećam se tako nesigurno
i znam da mi samo trebaš…“

MISTERIJA DUHA

"Fluid" (senka - selfi)
Foto: Nadica Janić

 
Ljubav...
Božanska Promisao.
Strast duše.

Blaženstvo i sreća
izvan pojavnog, saznajnog...
Oboženo stanje duha.

Čudesno osećanje
u savršenim trenucima
stvorenim snagom misli.

Drhtaj u srcu
i osmeh u tišini noći
između sna i jave.

Voljeno Biće
postaje Misao
u bojama Duge.

ZAKON LJUBAVI

 

"Dan šesti"
(fito-kolaž; 22 x 18 cm)
Autor: Nadica Janić 

I stvori Bog Njega i Nju,
dva tela - jedna duša.

Zakon Ljubavi

Za sve se može zamoliti:
molim te, poštuj me,
molim te, pomozi mi...

Ali za ljubav,
ne može se zamoliti - voli me,
ne može se zamoliti - ne voli me više.

Ljubav je sreća, ljubav je bol. 
Ljubav je beznađe i čežnja.
Ljubav je put spasenja.

Nadica Janić

SVET TIŠINE

 "Svet tišine"
(asamblaž; 7,5 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Ostaviti iza sebe šum uzaludnih koraka za svojom Senkom. 

Otploviti iza sna. Potonuti u dubine zaborava

 i pretvoriti se u tišinu.

Nadica Janić

BORBA SA SOBOM

 "Očaj"
(kolaž; 20 x 10 cm)

 Autor: Nadica Janić

Počinje sa prvim porazom:
pogled u prazno ili neizvesno,
zapitanost, bezvoljnost, umor.

Moraš! 
Hajde, kreni, podigni glavu, prećuti!
Sačekaj da prođe dan i utoni u san,

smrt za jednu noć.

Nadica Janić

VREME PROMENA

"Eho izgubljenog raja"
 (akril; 10 x 10 cm)
 Autor: Nadica Janić

Novo doba (New Age),
vladavina Zlog, samouništenje
ili
oslobađanje čoveka
i vraćanje rajskim vrednostima?

Nadica Janić
 

 

JEDNOSTAVNOST

 

"Život"
(fito-kolaž na glini; 6 x 5 cm)
Autor: Nadica Janić

Teku dani i noći. Prolazi život. Takav je kako smo ga ispunili.
Najteže je ostvariti jednostavnost. U svemu.

Najteže je za svako dobro reći "Hvala".
Najteže je iz duše reći "Izvini".
Najteže je oprostiti.

Najteže je živeti samo u SADA. 
A svako danas je tako jednostavno proživeti
bez senki prošlosti, bez uzaludne nade.

Svako SUTRA
donosi iznenađenje - trenutke sreće ili bola.
To je ŽIVOT!

Nadica Janić

KAD LJUBAV UMIRE

 

"Odraz praznine u duši"

(akril; 15 x 10 cm)

Autor: Nadica Janić

Svakodnevica – kretanje u krugu.

Navika u svemu. Ustaljeni rituali.

Ravnodušnost. U očima ni mržnja ni strast.

Mimoilaženje u želji da se pogledi ne susretnu.

Dodiri bez drhtaja srca. Bez sreće u duši.

Nadica Janić

ŠTA JE SREĆA?

 

"Boje ljubavi"
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Sreća je
kada godinama tražiš izgubljeno

i nađeš kao iglu u plastu sena.

Kada u pogledu voljenog vidiš nebo

i zvezde padalice…

Kada se dlanovi spoje i oči govore.

Nadica Janić

OGLEDALO

 

Nadica Janić

Ogledalo,
sjajno i duboko.
Izdajica ili drug?

Pred njim nema laži.
Ne prikriva, nemilosrdan je.
Ali i poklanja istinu o nama,
ne samo kroz beležnicu života na licu
već istinu u duši.

Pred njim pričam, 
ne zadržavam ni suze.
Daje mi odgovor i daruje osmeh.

Nadica Janić

GRANICE SRCA

 

"Svetlost duše"
 (akril; 19 x 13 cm)
Autor: Nadica Janić

Vodilo me je srce.
Grešila sam. Plakala.
Umirila sam srce, otvorila dušu.
Slušam unutarnji glas.
Postavljam granice i ne grešim.
Na sigurnom sam.

Nadica Janić 

UZRASTANJE

 

"Put svetlosti"
(akril; 19 x 13 cm)
Autor: Nadica Janić

ŽIVOT PO VERTIKALI

Podignem ruke. Gledam gore.
I vidim:
Svetlost u nevidljivim očima.
Osećam dodir Blagosti.
I znam:
On je uz mene.
Uvek i zauvek.

Nadica Janić

MOĆ MUZIKE

 

"Refleksije"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Između sna i jave.

Zatvorene oči i nestajanje…

Duša zatreperi.
Imaginacija.

Nadica Janić

VREME ZLA

 

"Teskoba"
 (kolaž, akril; 30 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

SEDAM CRNIH PTICA

Gordost
Pohlepa
Mržnja
Očaj
Lenjost
Zavist
Gnev

KRUŽE OKO NAS

Zloslutnice,
Varalice,
Izdajice...
Unose nemir i strah.

Nadica Janić

VREME SPOZNAJE

 "Prosvetljenje!
(kolaž, akril; 30 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

UZLET 

Smirenost
Uzdržljivost
Ljubav
Trpeljivost
Vrednoća
Radovanje
Skromnost

LJUBAV

je punoća mog Vremena.

Telo se priprema za prah,

duša za uzlet.

Nadica Janić

Come Change My World 

DOĐI, PROMENI MOJ SVET

Šetam u tvojoj bašti
I osećam tvoju dušu
Ovaj put kao nijedan drugi.
Ne plašim se da idem.
Oči su mi širom otvorene
I spreman sam da budem
Šta god da pomisliš. Već vidim.
Dođi da promeniš moj svet.
Neka bude bolje nego što je bilo ranije.

Lupaš mi na vrata.
Dva slomljena anđela
Dele životne ožiljke.
Ne želiš da me menjaš.
I ja volim ono što si ti.

Dođi da promeniš moj svet
Jer hodam u tvojoj bašti.
Ovaj put mogu da vidim,
Ovaj put zauvek.
Osećaj se tako bezbedno
samo pusti da to bude.
Neka bude.

OČI DUŠE

 "Uno animo"
 (akril na glini; 5 x 5 cm)
 Autor: Nadica Janić

Zelene oči,
oči u kojima je skriven ceo moj Život.
Oči kao dno zdenca, skrivaju Tajnu
svih mojih Vremena.

Nadica Janić

PISMO

 

"Veza"
 (kolaž; 21 x 29,5 cm)
 Autor: Nadica Janić

Mali koverat, svetlo roze boje, nalazim ujutro u sandučetu. Samo moje ime njegovom rukom ispisano. U sandučetu i crveni karanfil. Srce mi treperi. Prislanjam pismu uz lice. Otvaram ga, mirišem roza hartiju. Njegov parfem.

Gde je sada On? Pisma su u kutiji za nakit. Nemam nakit, ali čuvam bogatstvo naše mladosti.

Tražim ga na Internetu. Nema njegovog imena. Nema naših prijatelja. Ostaje moj san. 


Nadica Janić

LIČNA PSIHOTERAPIJA

 

"Svitanje"

Foto: Nadica Janić

Zlo čoveka natera da razmišlja, bori se u sebi i štiti sebe od Zlog. Razmišljam o efektu reči koje je i patrijarh Pavle uvek govorio: "Voli neprijatelje svoje". Znači isključi mržnju i osvetu, "osvesti" problem, saosećaj sa Zlotvorom i žali ga zbog onog što ti radi.

"Oprosti mu jer ne zna šta radi." Velike i svete su ove reči. Nisam primitivna bogomoljka i ne razmišljam površno o svim postulatima vere u Boga.

Posle teškog psihičkog stanja izazvanog nedavno uvredom i pretnjom u porukama od Bližnjeg, meditirala sam, vodila unutrašnji razgovor, molila se... Sinoć sam legla ranije, ustala ranije. Jutros sam izašla u dvorište, pojela dva lista čuvarkuće, doručkovala 10 ubranih smokava, zalila biljke, ograbuljala pokošen travnjak, ubrala matičnjak za čaj, povadila iz zamrzivača šta mi treba... Krepka i smirena.


Nadica Janić

PREDOSEĆAJ

 

"Praslika sveta"

(kolaž  -  papir na lesonitu; 50 x 50 cm) 

Autor: Nadica Janić

Govorilo se nekada: "Nemoj da budeš veseo bez posebnog razloga. Ne valja se. Prizivaš zlo."

U protoku vremena, dolazilo se do saznanja o značenju i uzrocima iznenadnog psihičkog stanja koje nije u skladu sa stvarnim trenutkom.

Juče, osetila sam ničim izazvanu radost. 

Danas, osećam bol i tugu zbog nanete nepravde mom detetu. 

Da li se to Zlo poigrava sa nama?


Nadica Janić

PUNOĆA VREMENA

Radost na dlanu
Foto: Nadica Janić 

Kao beskonačna nit proteže se vreme.

Hodamo ka nečemu, ka nekome... 

Dokle?
Dok ne ostvarimo punoću datog nam vremena:

Da uradimo zadatu misiju. Da ispunimo stranicu Života.

Da izrazimo blagosloveni talenat.
Da sačekamo željeni trenutak spremni i ozareni,

trenutak povratka voljenog iz dalekog sveta,

trenutak osmeha i zagrljaja,
trenutak osećaja prvog ploda trešanja na dlanu,

trenutak buđenja u sobi obasjanoj jutarnjim suncem...

i ništa te ne boli, i ništa ne moraš,

i sve imaš da spokojno ispuniš dan.

Nadica Janić

VODA SVE ODNOSI

 

 A Dunav teče... teče...

Foto: Nadica Janić

Voda! Čistota! Sveta voda! 

Sve odnosi u nepovrat.

I sve nanovo dolazi u protoku vremena.

Voda u kapi suze.

Sliva se niz lice. Miluje.

I kao posle kiše, osmeh obasja lice.

Nadica Janić

PROLAZNOST

 "Senka" (selfi)
Foto: Nadica Janić

Teku dani obasjani nadom... Život stavlja sve na svoje mesto. 
Prolaznost je najveća uteha. 

IMATI NEKOG...

Gde Dunav ljubi Nebo

 Sreća je 
imati Nekog
da u sjaju oka vidiš sebe,
da sa osmehom počneš dan,
da u zagrljaju utoneš u san. 

Unuka Ana

Foto: Nadica Janić

PRVOMAJSKI URANAK

Nemački prikaz Valpurgijske noći iz 17. veka

Sunny Celeste Profimedia

Praznik rada. Beograd pust. Po koji užurbani prolaznik...
Na televiziji snimci sa izletišta. Raskomoćenost. Puši se i cvrči roštilj na sve strane. Mnogi su dišli već u dva sata noću da zauzmu mesto.
Komentar voditelja:
- Ori se podrazumevana pesma "Đurđevdan".

Odlazak u prirodu 1. maja, rano ujutro, paljenje vatre, gozba i veselje uz muziku je paganski običaj Staroslovenskog naroda u čast prirode i posvećen je plodnosti i napretku. Narod je slavio početak leta, dolazak jakog sunca i odlazak zimske hladnoće. I danas postoji običaj u narodu da se 1. maja očisti i okadi kuća i bace nepotrebne stvari i svo đubre iz dvorišta i bašte i time otklone negativne sile koje vladaju u zimskom periodu. Prate se snovi u noći 30. aprila i daje im se sudbinsko značenje.

Od davnih vremena slavila se i noć između 30. aprila i 1. maja, zvana Valpurgijska noć, a dobila je ime po Valpurgi, franačkoj opatici, a potom i hrišćanskoj svetiteljki iz 8. veka. Valpugra je smatrana zaštitnicom od vradžbina i veštica, a kanonizovana je 1. maja.

Obeleževanje Valpurgijske noći potiče iz germanskog i nordijskog folklora, a u davna vremena verovalo se da je ovo noć kada su se okupljale veštice i kada je njihova moć bila najsnažnija. Ova noć spomenuta je i u Geteovom romanu "Faust". Ona se i dan danas praznuje širom Evrope, u Holandiji, Nemačkoj, Češkoj, Švedskoj, Sloveniji, Litvaniji, Letoniji, Finskoj, Estoniji...

Nadica Janić

SEĆANJE

 


Navire sećanje, iznenada, nečim izazvano. Nekada je to miris, dodir vetra na licu, muzika, cvet…

Pred san, kao utvara, uvuče se u dušu i razora spokoj. Sećanje na bol je jača od bola iz prošlosti. Sećanje na sretne dane je tiha seta, osmeh duše i blagosloveni smiraj.

Nadica Janić

SVETILIŠTE

 

"Gde Dunav ljubi Nebo"
Foto: Nadica Janić

Obala Dunava u Novim Banovcima. Široki vidik do Fruške Gore i Beograda. Mesto gde se molim, nalazim smirenje, utehu i suzama oslobodim dušu od bola. Voda sve nosi… A samo Nebo zna sve moje tajne, želje i snove. Mesto gde doživim punoću spoznaje Života.

Nadica Janić

SMIRENJE

 

Razmišljala sam u koju kategoriju na blogu da postavim video sa sajta Manastira Ribnica  

Redovno ga pratim. Reči monaha Arsenija ispunjavaju moju dušu, oplemenjuju svakodnevicu. Zato sam odlučila da bude u kategoriji "Crtice iz svakodnevice".

A šta je naša svakodnevica? Previše informacija. Briga. Uznemirenost. I gde je onaj osećaj smirenja i siguran korak kroz Dan?

“Smirenje je božanska osobina. Smirenje gde god caruje, bilo u porodici bilo u društvu, ma gde, ono uvek iza sebe izliva božanski mir i radost.” (Otac Tadej)

“Smiri se gordi čoveče i pobedi sebe u sebi. Istina je tu u tebi samom. Pobediš li sebe usrećićeš i sebe i druge. Osetićeš radost kakvu nikad nisi ni mogao zamisliti!” (Dostojevski)

„Smirenje je kada pobediš u sebi mnogo šta što znaš da nije dobro, pa se boriš jako dugo sa tim. Teško da se može uopšte zamisliti pravo smirenje, čak i u nekom, dobrom velikom manastiru. Bilo je religioznih ljudi koji su se na kraju plašili smrti. Hrišćanstvo nam je to dalo kao ideal da pokušamo da ostvarimo potpuni mir, bar na neko određeno vreme. A traganje za mirom je težak zadatak kojem se posvećujemo tokom celog života, ali to nikako ne znači da treba da stanemo i da prestanemo da se trudimo. Kada je srce ispunjeno unutrašnjim mirom, život je odeven u radost i lakoću. Zato, iako je teško postići smirenje, neprestano treba na njemu da radimo i da ga razvijamo kao svoju vrlinu“ (Vladeta Jerotić)

Nadica Janić

ŽELJA

"Slobodna"
Foto: Nadica Janić

 

ŽELJA

Kao prica na žici,

oslobođena od prizemnog sveta,

s pogledom u nazad 
molim za oproštaj.

Kao ptica na žici
sa malenim srcem i toplim krilom,
s pogledom u napred
molim za zagrljaj.

Kao ptica na žici
na granici između Dole i Gore
s pogledom u nebo
molim za Večnost.

Nadica Janić 

VREME

 

"Horizontala beskraja"

Foto: Nadica Janić

Tmurno februarsko jutro. Ustaljeni ritual ispijanja kafe u krevetu i pogled kroz prozor. Istok. Na vrhu drveta crna ptica. Njiše košava drvo a ona dugo opstaje na vrhu. Sama.

Moj rođendan. Broj proživljenih godina 75. Osipalo se moje vreme! Ispunjavala sam ga, propuštala, čekala… I čekam ga. Da nema te nade u Sutra bila bi prazna, bez snova.

A šta je Vreme? Vreme koje beleži sat? Vreme u obnavljanju života u prirodi? Vreme u čoveku? Nastajanje i nestajanje. Horizontala beskraja.

Nadica Janić