петак, 31. децембар 2010.

"PRED KRAJ GODINE... I PRED POČETAK......" (E-mail iz Australije)


Susret (8)


„Dragi moji Balkanci,

Lepo je pred kraj godine podsetiti se svega što je prošlo... mnogi od nas će se sećati lepih trenutaka, oni ostali, nadam se malobrojni, će se sećati teških trenutaka i iskušenja koja su ih spopadala... a i za jedne i za druge je to sada prošlost! Fokusirajmo se na budućnost i na ono što želimo od života i jednostavno učinimo to što želimo... nije to tako teško kako izgleda na prvi pogled. Treba nam samo dosta hrabrosti za početak, a ostalo se skoro uvek samo sredi!

Na žalost, danas kada imamo prilike da se sećamo svih tih događaja, hiljade ljudi neće biti u mogućnosti ni da o tome razmišljaju jer se još uvek bore sa nepogodama koje ovde na jugu planete ne prestaju... reče mi neko - tako im i treba kada "turaju" nos svugde gde ne treba... vraća im Bog...

Ne želim o tome diskutovati, već samo želim da razmislite o njima kao da ste vi u takvoj situaciji... a misli neka su vaše... to me ne interesuje... Razmislite da će hiljade i hiljade stanovnika Kvinzlanda provesti u centrima za evakuaciju i početi godinu sa totalnim uništenjem svega što su celog života stvarali...

Jeste, prolazili smo na Balkanu mi to mnogo puta... nije uvek priroda bila kriva... ali je svaki put bilo teško! Tako je i sada ovde... U Kvinzlandu počinje da se oseća i kriza oko distribucije hrane u mesta koja su najteže pogođena! Planiraju se dostave hrane vojnim helikopterima širom ovog ogromnog prostranstva... neće tu biti ćuretine, prasetine, jagnjetine... samo voda i nešto suve hrane... Molim vas, imajte pozitivne misli za stanovnike Emeralda, gde 80% tog malog pustinjskog grada od 8000 ljudi nema gde da provede noć... Novogodišnju noć... najverovatnije će uspeti da ih negde prebace... raduju se oni od sinoć, jer reka je narasla samo 16 metara umesto 16.2 m jer to je promenilo 100% na tih 80%... toliko nam malo treba za sreću... a većinom smo nesretni... šteta!

Danas na ponoć po lokalnom vremenu mali gradić Kondamajn (Condamine) će biti pod vodom kompletno... ali građani ne žele da napuste svoje domove... nije ih puno tamo... gradić ima samo 100 stanovnika... 20tak ih je silom preneto na bezbednije mesto... sa ostalima se još "bore"... naređeno im je da moraju da idu... a oni neće... zašto... ni sam ne znam... ali razmislite o tome... koji bi razlozi mogli biti dok pijuckate šampanjac ili grickate mandarine...

I dok njihova reka Condamine je već na 14.25 m, a noćas će dostići 14.5 m, oni i dalje traže gde će noćas da "proslave" Novu Godinu... koji je to duh! Mnogi se pitaju zašto sam ostao u Australiji da živim... evo primera zašto... imaju taj neuništivi duh koji je vekovima bio odlika Balkana... imamo bar nešto zajedničko!

Nemaju ni struje ni vode... ali slave što su živi... i što će doći dan kada će se toga podsetiti uz sve blagoslove koje će tada imati!

U Bundabergu, gde se proizvodi najkvalitetniji australijski rum, evakuisano je 400 ljudi i preko 120 domaćinstava... reka Burnett je preko noći narasla za 7.9 metara, najveći nivo od 1942, kada je bilo 8.4 metara, ali se očekuje da će ovog vikenda biti postavljen novi rekord... i preko 4000 domaćinstava će izgubiti sve što su posedovali...

Ali, za kraj, šta je to što posedujemo? Da li su stvari ono što je najvažnije? Možda je ova godina za njih, kao i za nas, da konačno reka života odnese sve ono što nas je zatrpavalo godinama oko nas... i da konačno pogledamo oko sebe i vidimo horizont života... i lepotu življenja onakvog kakav je bio u početku! Nezagađen!

Razmislute o ovim stvarima, najdraži moji balkanski prijatelji i provedite ove praznične dane na najlepši mogući način: onako kako vi želite!

SRETNA NOVA 2011 GODINA!

Vaš Veliki bata PantaOz...“

E-mail od administratora sajta BALKAN CAFE "AUSTRALIJA"


Uz veliko poštovanje, zahvaljujem se PantiOz.

Nadica Janić