Priče iz Usnulog grada (14)
Pored toaletnog stola okačila je sliku njenog portreta koju joj je poklonio. Divila se njegovom slikarskom talentu, spontanosti, šarmu... U njemu je pronalazila sve vrline muškarca - za nju bitne. Prijala joj je njegova pažnja i uvažavanje.
Odlučila je da ga pozove u svoj stan na zakusku i time iskaže zahvalnost i toplinu svojih osećanja. Ustreptala je od priprema. Sve je trebalo da bude savršeno. Njen izgled je bio isti kao na slici: osmeh devojčice na licu pedesetogodišnje žene.
Zakasnio je sat vremena. Na brzinu je pojeo punu tacnu malih, šarenih sendvič-zalogaja. Led i viski su se smenjivali u čaši. Uz povremeno štucanje, oduševljeno je pričao o starinskim ramovima koje je „za bagatelu“ kupio na buvljaku...
Pogledom je odmeravao trosed: „Hoćemo li ovde?“
Pogledom je odmeravao trosed: „Hoćemo li ovde?“
Tru puta je proveravala bravu kada ga je izbacila. Dok je skidala šminku, sa portreta joj se smejala uspaljena šiparica.
Nadica Janić
.JPG)
2 коментара:
Evo Vas ponovo sa sjajnim, životnim, a paradoksalnim minijatiurama u kojima uživam... Ova je posebna, u njoj se može pronći svaka žena, zanesena, zaljubljena, svaka od nas je bar jednom nešto idealizovala i očekivala bajku, a susrela je surova i ružna stvarnost...Pozdrav, draga Nadice
Hvala, draga Todora!
Divan komentar!
Veliki pozdrav,
Nadica
Постави коментар