ŽIVOT BEZ KUČETA I MAČETA

 

Pitao me je prijatelj da li imam mačku ili psa. Samo sam odgovorila: „Nemam“, a u tom odgovoru je bila moja praznina, moj osećaj samoće tipa „Živi bez kučeta i mačeta“. Da, život bez kučeta i mačeta je prazan i sebičan život.

Imala sam mačku, imala sam kucu. Imala sam zeke, tople, nežne. Uginuli su. Naduli se od zelja. Imala sam golubove, divne ljubavne parove. Uživala sam u njihovom izlivu nežnosti. Odleteli su. Imala sam prepelice, uginule, pukne im čmar od prevelikih jaja, krvare.. Imala sam patka Paču. Našla ga moja Nena, na ulici, na kiši, pri povratku iz škole. Toliko smo ga razmazile da je skakao u krilo i ponašao se kao mačka, a pratio nas kao verna kuca. U bašti se nije odvajao od mene. Oboje smo se radovali kada pronađem glistu. Rastrgan, uginuo…

Imala sam veliku tugu kada sam ih gubila. Te žive duše su odlazile. I više nisam ništa dovodila u moj mali svet carstva uzvraćene ljubavi živih bića, drugačijih od nas ljudi, ali boljih, vernijih, osećajnijih.

Mačku Pegi, pepeljavu macu, dobila je Nena u sedmom razredu od svoje razredne. Živela je 15 godina. Pametna maca je bila. Ujutro bi me dopratila do vrata i na istom mestu sačekala kada se vratim s posla. Prvo bi je pomazila, podigla u zagrljaj, nahranila… Umirala je polako, od starosti. Poslednji put je jedva došla do činije sa vodom. Upadala joj je njuškica u vodu. Mazila sam je po glavi. Hladna. Oči zamućene. Plakala sam. Posle par dana čula sam čudan jauk iz pomoćnog objekta. Tu je, u uglu, umrla. Više nemam mačku. Više se ta ljubav ne može ponoviti.

Imala sam malu, običnu kucu Tinu, nađenu na ulici. Gledale smo se u oči. Njene oči su nekada bile tužne, nekada sa osmehom, sjajem sreće, onako kako sam se i ja osećala. Ubijena je od zlotvora. Više nemam psa. Nemam snage za gubitak divne pseće ljubavi. 

Nadica Janić

DANI...

 "Dodir praznine"
(selfi odraza senke na zidu)
Autor: Nadica Janić

Postoje dani praznine i tihe sete koja se šunja.
Zlokobna, hladna, kao jesenja magla.
 Obavija srce, steže, i ulazi u prazninu duše.
A plesala bih, smejala bih se.
 Obukla bih najlepšu odeću i otišla…
Otišla negde, brzim koracima, u susret radosti.

Postoje dani smirenja, blagosti…
I sedela bih, sama, naslonjena na drvo i slušala tišinu.

Postoje dani nadahnuća.
Sine tako ideja. Beležem. Grabim od zaborava.

Postoje dani kada samo šetam.
 Koraci kao ritam otkucaja sata. Koračam, koračam…
U susret ili se vraćam - svejedno.
 Koraci koji ne znaju pravac, ali me vode.
Vode… Negde. Gde neću stići ili gde se neću vratiti.
 Svejedno - lepo je.

Postoje dani bezrazložne radosti.
Ne prepoznajem sebe u ogledalu. 
Ukradem osmeh bleska duše i sakrijem ga
 u zadnji džep pohabanog ogrtača života.

Postoje dani kada mislim na Tebe.
 Plakala bih, i nikad se utešila ne bih.

Nadica Janić

MUDROST

 

MUDROST

Koja je najštetnija navika? – Brbljivost.

Koja je osoba najjača? – Ona koja je u stanju da razume Istinu.

Koja je osoba najslabija? – Ona koja sebe smatra jakom.

Koja je osoba najpametnija? – Ona koja bdi nad svojim srcem.

Koja je najopasnija zavisnost? – Zavisnost o svom telu.

Koja je osoba najsiromašnija? – Ona koja najviše voli novac.

Koja je osoba najbliža Bogu? – Milostiva.

Kako se odupreti katastrofi? – Radošću.

Kako se odupreti patnji? – Strpljenjem.

Koji je znak zdrave duše? – Vera.

Koji je znak bolesne duše? – Beznađe.

Koji je znak pogrešnog delovanja? – Nezadovoljstvo.

Koji je znak dobrih dela? – Mir u duši.

Koja je osoba mrtva u životu? – Ravnodušna. Izvor: atma.hr Priredila: Nadica Janić

SVAKODNEVICA

 

Gde Dunav ljubi nebo

Foto: Nadica Janić

Jutarnja kafa u krevetu. Pogled kroz prozor. Bor pored Dunava koji se uvek njiše. Vetar zvan "Sto ruža" miriše na vodu, na lišće, na poljsko cveće, na grožđe. 

I tako zagledana, iskrsne misao, sećanje... Otvaram svoju "Plavu svesku". Ruka sustiže misli. Kao nit paučine beleži se titraj duše. 

Dan počinje da teče neumitnim ritmom obaveza. Ali, nastaju i slike, zapisujem na blogu priče, pesme, postavljam muziku koju slušam i delim sa ljudima, znanim i neznanim.

Internet je čudo. Blagodat ljudima. Čitamo širom otvorenu knjigu znanja i umetnosti. Povezujemo se, upoznajemo.

Hvala svima koji me pratite.

Vaša Anima Art (Nadica Janić)   

Plava sveska

„Plava sveska“ i nije plava.

Velika, neugledna svaštara.

Snovi su plavi, blistavi i večni

u mojoj „Plavoj svesci“.

Kao zabluda, kao razočaranje,

kao neutešnost su zgužvane korice

rokovnika iz 19.. godine. 

Zatvarala sam ga u najdublju fioku,

govorila: „Neću više!“ Uzalud je.

A onda opet, ujutro, uzimam rokovnik
i pišem plave snove u „Plavu svesku“.

I lakše mi je. On i Ona postoje,
kao što postoji požutela plava hrizantema,

ispresovana i sačuvana u „Plavoj svesci“,

kao što postoji san o oktobru

kada će On otkinuti uzput plavu hrizantemu

i staviti u Njenu belu kosu.

Nadica Janić

KAJANJE

 

"Knjiga Istine"
(akril; 30 x 21 cm)
Autor: Nadica Janić

U pesku prošlosti
otvaram čudesnu knjigu Istine.
Odgovor tražim u mutnom sećanju
i nalazim kajanje za izgubljenim vremenom.

Nadica Janić

SNAGA DUHA

 "Put do Večnosti"
(akril; 13 x 10 cm)
 Autor: Nadica Janić

Ništa nije nemoguće!

Energija Stvoritelja je u nama.
Božja promisao nas prati.
Put nam je određen
i teret iskonskog krsta dat
prema snazi našeg tela i duha,
prema volji da se odupremo iskušenjima
i zavodljivosti zla.

Nadica Janić

„Kad sam bila mlada, mnogo mlađa nego danas,
nikad mi nije bila potrebna ničija pomoć ni na koji način.
Ali sada su ovi dani prošli, nisam toliko samouverena.
Sada sam otkrila da sam se predomislila.

Otvorila sam vrata. Pomozi mi ako možeš,
i poštujem što si tu.
Pomozi mi da se vratim na zemlju.
Molim te, pomozi mi.

A sada se moj život promenio, na mnogo načina.
Čini se da moja nezavisnost nestaje u izmaglici.
Ali s vremena na vreme, osećam se tako nesigurno
i znam da mi samo trebaš…“

MISTERIJA DUHA

"Fluid" (senka - selfi)
Foto: Nadica Janić

 
Ljubav...
Božanska Promisao.
Strast duše.

Blaženstvo i sreća
izvan pojavnog, saznajnog...
Oboženo stanje duha.

Čudesno osećanje
u savršenim trenucima
stvorenim snagom misli.

Drhtaj u srcu
i osmeh u tišini noći
između sna i jave.

Voljeno Biće
postaje Misao
u bojama Duge.