SVAKODNEVICA

 

Gde Dunav ljubi nebo

Foto: Nadica Janić

Jutarnja kafa u krevetu. Pogled kroz prozor. Bor pored Dunava koji se uvek njiše. Vetar zvan "Sto ruža" miriše na vodu, na lišće, na poljsko cveće, na grožđe. 

I tako zagledana, iskrsne misao, sećanje... Otvaram svoju "Plavu svesku". Ruka sustiže misli. Kao nit paučine beleži se titraj duše. 

Dan počinje da teče neumitnim ritmom obaveza. Ali, nastaju i slike, zapisujem na blogu priče, pesme, postavljam muziku koju slušam i delim sa ljudima, znanim i neznanim.

Internet je čudo. Blagodat ljudima. Čitamo širom otvorenu knjigu znanja i umetnosti. Povezujemo se, upoznajemo.

Hvala svima koji me pratite.

Vaša Anima Art (Nadica Janić)   

Plava sveska

„Plava sveska“ i nije plava.

Velika, neugledna svaštara.

Snovi su plavi, blistavi i večni

u mojoj „Plavoj svesci“.

Kao zabluda, kao razočaranje,

kao neutešnost su zgužvane korice

rokovnika iz 19.. godine. 

Zatvarala sam ga u najdublju fioku,

govorila: „Neću više!“ Uzalud je.

A onda opet, ujutro, uzimam rokovnik
i pišem plave snove u „Plavu svesku“.

I lakše mi je. On i Ona postoje,
kao što postoji požutela plava hrizantema,

ispresovana i sačuvana u „Plavoj svesci“,

kao što postoji san o oktobru

kada će On otkinuti uzput plavu hrizantemu

i staviti u Njenu belu kosu.

Nadica Janić