четвртак, 12. јануар 2017.

NEKRŠTENI DANI - DANI NEČISTIH SILA


Duša slovenska (43)




Nekršteni dani

Period između prvog dana Božića i Krstovdana zove se “nekršteni dani” (u te dane Hristos je bio nekršten), pa se u narodu veruje da tada vladaju nečiste sile, veštice, vampiri, karakondžule i đavoli koji baš u to vreme imaju naročitu moć. U to doba zemlja je otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima đavoli i razni drugi demoni. Od kako se smrkne, pa sve dok petli ne zapevaju, zemljom vladaju zli dusi. U to doba niko se ne kreće nikud dalje od kuće. Narod je verovao da bi onaj ko bi u to vreme putovao rđavo prošao. Ko baš mora da izađe nosi sa sobom beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.

U ove dane žene ne predu, ne tkaju, ne peru, jedino što pletu. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se ne ostavlja dečja odeća, jer su svuda urokljive i zle oči koje mogu da naškode deci.

U mnogim krajevima Srbije, krije se i svetlost iz kuća, tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju zaklopci ili roletne. Noću se ne pije voda jer se demoni uvlače u kućne posude i vodu pa vrebaju neoprezne.

Ljudi su nekada dobro pazili da ne naljute te mračne sile, pa se novorođenčad ne krsti u tom periodu, dok žene obavljaju kućne poslove samo za videla, nikako noću. 

Veruje se da deca začeta u vreme od Božića do Bogojavljenja mogu postati živi vampiri a da su bebe rođene za nekrštenih dana bolesne i slabašne. Naročito je opasno ako u ovom periodu umre nekršteno dete, koje je tako zauvek osuđeno na lutanje i njegova duša ne može da nađe spokoja na onome svetu. 

NEČISTE SILE 

“Vlasi tvrde da ljudi padaju pod uticaj raznih nevidljivih natprirodnih bića, a među njima su najdosadnije karakondžule. Pojavljuju se uglavnom noću, a veruju se da su u pitanju ženski demoni, koji se ponekad materijalizuju u stvorenja svetlih buljavih očiju i izduženih ruku. 

Karakondžule napadaju od večeri do prvih petlova, a najopasniji su za vreme nekrštenih dana. Zbog toga su stariji upozoravali decu da nikada ne šetaju sama noću po šumi ili livadi. Ova zla bića uzjašu žrtvu i teraju je da izvodi razne nedolične stvari i da u transu igra do iznemoglosti. 

Taj se stadijum uglavnom završava bez težih posledica, a čovek često nije svestan šta mu se dogodilo – oseća samo neobjašnjivu napetost i nervozu, ali dešava se da bude i neuračunljiv. Baka Ikonija iz sela Klokočevac kod Majdanpeka tvrdi da su i stresovi ponekad delo karakondžula. Ljudi nakon njihovog prepada obično osećaju bolove u desnoj strani tela i grčeve u predelu stomaka. Međutim, sve prođe za nekoliko dana. 

Veruje se da karakondžule često napadaju s leđa, sa leve strane, što je veoma opasno i neretko ima fatalne posledice. To i nije čudno ako se zna da se leđa, naročito leva strana čovekovog tela (za razliku od desne koja je ovozemaljska i materijalna), smatraju htonskim, podzemnim i duhovnim uporištem. U njoj su smešteni svi centri poimanja, mašte, intuicije, kao i vančulni senzori. 

Zato napad karakondžula može dovesti do ozbiljnih psihičkih poremećaja, paralize pa i šloga, ali ništa od toga se ne manifestuje u trenutku napada. Karakondžula pronalazi svoju žrtvu na raznim mestima a potom je zaskače sa leve strane i kao pijavica neprimetno ulazi u nju. Osoba i ne sluti da je žrtva demona, pa čak i da je njeno telo jedno vreme bilo dom natprirodnog bića.“ (Odlomak iz knjige “Vlaška magija” 1 i 2, Jasne Jojić)


"Koledari"
(ulje na platnu)
Autor: Svetlana Miladić

A kako bi odagnali nečiste sile u ove sumorne dane, nekada su po selima i gradovima u Srbiji išle maskirne povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vuno… A onda, uz hranu, piće i muziku, i oni najplašljiviji zaborave na strahote koje vrebaju iz mraka.


Priredila: Nadica Janić

4 коментара:

Zlatko Matic је рекао...

Hvala Nadice na ovako lepo obrađenoj temi.
Bravo!

anima.art је рекао...

Hvala puno, dragi prijatelju Zlatko, što pratite temu i na postavljenom komentaru.
Topao pozdrav,

Nadica

Snežana Maricic је рекао...

Zanimljivo! Hvala, uvek je korisno naučiti nešto novo.

anima.art је рекао...

Hvala na čitanju i komentaru, draga Snežana.