уторак, 03. јануар 2017.

BALOVI U SRBA


Duša slovenska (39)

Prvi balovi na našem podneblju bili su mali i gotovo beznačajni pa stoga i nisu beleženi. Prvi za koji se zna je onaj koji je davne 1727. godine održan u Zemunu a verovatno ni on ne bi bio zabeležen da vlasnik kafane nije zatražio od zemunskih vlasti da se odrede patroldžije koje će brinuti o redu tokom bala.
















Najvažniji bal u godini je bio novogodišnji koji je počinjao oko 22 časa i trajao do zore. Novogodišnji balovi bili su  mnogo slobodniji od drugih balova (oficirski, zanatski, maskenbali…) pa su se uz “mezetluke i ćefelisanje” igrala tzv. “nestašna kola”. Malo pre početka Nove godine izlazio je voditelj i objavljivao smrt stare godine a zatim je usledio njen sprovod koji su činili maskirani učesnici iza kojih je išao odžačar a za njim u belo obučena devojčica koja je simbolizovala Novu godinu. Zatim je sledilo odbrojavanje, ljubljenje i čestitanje a voditelj je puštao prase koje su posetioci bala hvatali a verovalo se da će sreća pratiti tokom čitave naredne godine onog ko prase uhvati.

Prečanski balovi

U Austro-Ugarskoj monarhiji su tokom 18. veka postojali samo plemićki ili nobl balovi a tokom vladavine cara Josifa II sasvim legitimni postaju i purgerski tj. balovi za građanstvo i zanatlije. Purgerski balovi mogli su biti operski, kućni, staleški, dečji, maskenbali a sve više se otvaraju i balske dvorane i plesne škole. Igrački repertoar bio je šarenolik s tim što se na srpsko kolo gledalo sa podozrenjem pogotovo na nobl balovima a budući da je politička klima u drugoj polovini 19. veka bivala sve više nacionalno ustremljena ubrzo se bal nije mogao zamisliti bez kola kojim je počinjao i završavao se.

U to vreme u Beču, knez Miloš Obrenović živi boemski život koji puni stupce štampe. On se trudi da agituje u Beču za svoje političke interese i okuplja viđenije Srbe. Tako je godine 1846. organizovao bal i to prvi Svetosavski bal i na njemu je izveden Srpski kadril koga komponuje Johan Štraus po Miloševoj narudžbini. Svetosavski bal nastao je iz tradicije proslave Savindana što je knez Miloš uspostavio 1823. godine proglasivši ovaj dan kao školsku slavu a prvi pisani trag o obeležavanju ovog dana je iz 1734. godine. Sledeće godine Svetosavskom balu u Beču prisustvuje oko 3000 zvanica a među njima i Vuk St. Karadžić čija se kći Mina posebno isticala na balu, odevena u srpsku nošnju.

Bio je zapažen i bal 1861, na kojem su se, pored najuglednijih bečkih Slovena, stranih diplomata, srpskih ministara i njihovih supruga, visokih oficira, dvorskih dama… pojavili i austrijski državni ministar Šmerling, ruski, mađarski i poljski plemići, pisci Ivan Mažuranić i Petar Preradović, general Stratimirović... Svirao je Štrausov orkestar, a plesali su se kadril, valcer, kolo srpsko, kolo hrvatsko, kolo slavonsko, polka, mazurka… da bi, kako je zapisao jedan od učesnika, oko ponoći „sva slavenska mladež” zaigrala uz pesmu „Rado ide Srbin u vojnike”.

Iako je prvi bal u Novom Sadu održan još u 18. veku balovi postaju sve popularniji u četvrtoj deceniji 19. veka a tada vlasti propisuju da oni mogu trajati do 3 časa po ponoći i da u povratku kućama učesnici moraju skinuti maske sa lica. Budući da su balovi stekli veliku popularnost i bili omiljena vrsta zabave često se odlazilo i u preterivanja pa su bili i predmet kritike.

Balovi na srpskom Dvoru

U matici Srbiji stanje je bilo drugačije. Vekovima pod turskom vlašću Srbija nije imala mogućnosti a ni znanja da se zabavlja po evropski. I tako sve do četvrte decenije 19. veka kada knez Miloš Obrenović priređuje prvi dvorski bal 1834. godine u Kragujevcu a povod je orden koga je dobio od sultana. Balovi se zatim sele u Beograd gde se 1837. na inicijativu engleskog konzula Džordža Hodžesa održava jedan pravi bal sa domaćim i stranim zvanicama u čast tadašnjeg vladara Srbije kneza Miloša Obrenovića. Samo nekoliko dana kasnije, 6. februara 1838. knez Miloš Obrenović pravi bal na svom dvoru u čast Hodžesa.

Nedugo posle ovog bala knez Miloš je primoran da abdicira i nakon kraće vladavine njegovih sinova Milana i Mihaila godine 1842. na vlast dolazi knez Aleksandar Karađorđević, sin Karađorđa. Njegovom zaslugom a još više zaslugom kneginje Perside srpski dvor počinje oponašati evropske dvorove a balovi i umetnička posela kneginje postaju redovna pojava. Posela su u mnogo čemu prethodila balovima najviše iz razloga što su se na njima okupljale žene jer im nije bio otvoren pristup kafanama gde su se okupljali muškarci. Ženska posela bila su obrazovnog karaktera i na njima se uglavnom čitala poezija, muziciralo uz klavir, razmenjivani saveti o vođenju domaćinstva, vaspitanju dece, ali se vrlo često i vodila diskusija o aktuelnim temama. Pored ženskih posela postojala su i tzv. šarena posela na koja su dolazili i muškarci.

Nakon odlaska Karađorđevića i povratka Obrenovića tradiciju balova nastavlja knez Mihailo i njegova supruga Julija. Prvi Svetosavski bal u Srbiji je održan 1860, organizuje ga Opština a pokrovitelji su kneževski par. Bal je počinjao obavezno kolom Srbijanka a zatim su usledile 33 igre. Bal je trajao sve do povlačenja kneževskog para i smatralo se nepristojnim da se ostaje na balu duže.

U narednim godinama balovi se sve više iz dvora i luksuznih hotela sele u kafane i približavaju se širem građanskom sloju. Uspostavlja se tradicija dobrotvornih balova a prvi takav bal inicira knez Mihailo 1865. za izgradnju Opštinske bolnice u Beogradu. Knjeginja Julija je sastavila odbor od uticajnih gospođa koji je prikupljao prilog za lutriju a lozovi su se prodavali u kafanama.

Nakon atentata na kneza Mihajla, 1868. godine na vlast dolazi njegov nećak Milan koji kasnije postaje prvi srpski kralj novije istorije. Milanova supruga Natalija bila je ruskog porekla i u Beograd je htela doneti duh evropskih mondenskih prestonica pa je pratila modu, vršila isti takav uticaj na beogradske gospođe, često pravila prijeme i balove i na srpski dvor prva uvela modele protokolarnog ponašanja.



Balska dvorana na dvoru Obrenovića, 1907.

Bitan momenat za profilisanje uloge balova na srpskom Dvoru je proglašenje Kraljevine 1882. godine i izgradnja reprezentativnog zdanja Dvora koji je imao velelepnu i prostranu balsku dvoranu sa čak 322. sijalice. Balovi kod Obrenovića dobili su sjaj evropskih balova i odvijali su se prema strogo utvrđenom ceremonijalu. Najviše se plesalo uz valcer, kadril, polonezu a srpsko kolo se stilizuje i prilagođava novim prilikama. Bal je počinjao kolom zvanim Srbijanka, zatim je sledio valcer, smena kola i stranih igara a bal se obavezno završavao kolom. Popularnost srpskog kola ogleda se i u sve češćem nastajanju novih kola prigodnog naziva a neki od njih su Devojačko kolo, Inžinjersko kolo, Kraljevo kolo, Kolo kraljice Natalije, Kolo kraljice Drage...
















Pozivnica na Novogodišnji bal na dvoru Obrenovića, 1901.

Na bal se isključivo dolazilo uz pozivnicu sa potpisom maršala Dvora, dame su dobijale knjižicu sa redosledom igara a propisano je i kako se treba obući: dame su mogle obući balsku toaletu sa dekolteom ili srpsku nošnju a gospoda frak ili ako su u vojnoj službi paradnu uniformu.



Javni balovi

Kako je evropski duh počeo da zapljuskuje srpski građanski sloj tako su balovi sve više potiskivali tradicionalna posela. Ako je bal konzula Hodžesa bio primer onoga što kasnije postaje dvorski bal, prvi građanski bal priređen je povodom rođendana kneza Mihaila u Velikoj pivari 1840. u Beogradu a zatim se javni balovi sele u zdanje Đumrukane, carinarnice na Savi. Istih tih godina knez Mihailo daje da se izgradi kuća u beogradskoj trgovačkoj čaršiji, na tri sprata i kako je na ovoj kući stajao bronzani beleg u vidu rogova jelena ova kuća počinje da nosi naziv Zdanije “Kod Jelena”. Tu su se davali i pozorišni komadi ali i balovi jer je zdanje imalo prvu modernu balsku salu a prvi je održan 1844. godine.

Javni i dvorski balovi dobili su i svoje kopije u tzv. krompir balovima koji su se održavali po kafanama u predgrađima. Javni balovi postepeno su ulazili u društvo zamenjujući posela a nakon srpsko - turskih ratova oni se proširuju po čitavoj Srbiji.

U građanskim porodicama pripreme za bal su bile jedna od najvažnijih događaja i to pogotovo onoj sa ženskom decom spremnom za udaju. Porodice su odlazak na bal videle kao veliku i retku priliku da prikažu udavaču u punom sjaju. Pozivnice za bal su zvanice dobijale deset dana pre bala i tada počinju pripreme toalete a haljina je zavisila od prirode bala. Postojala su posebna obeležja koja su ukazivala na bračni status. Udate žene su nosile haljinu sa šlepom, starije su bile u srpskoj nošnji dok su devojke u dvoranu ulazile sa lepezama, svilenim maramicama i specijalnim balskim knjižicama sa redosledom plesova kao i upisanom gospodom koja je bila spremna na ples sa njima. Postojali su i rezervni igrači za one koje nije niko odabrao.













Beogradske gospođice dolaze na bal 

Kao i u drugim evropskim metropolama sredinom 19. veka i u Srbiji glavna sezona balova je bila u zimskim mesecima. Postojale su razne vrste balova i to svetosavski, novogodišnji, gardijski, oficirski, velikoškolski... Balove su organizovala građanska udruženja po raznim zakupljenim prostorima, pozorištima, kafanama, hotelima... U samom Beogradu najotmeniji su bili balovi koje su organizovali Društvo sv. Save, Streljačko društvo, Kolo jahača, Društvo Trgovačke omladine, Žensko muzikalno društvo...


Devojačka balska haljina

Oficirski i gardijski balovi počinjali su u 20 ili 21 čas i na njega su gospođice dolazile u pratnji roditelja koji su zatim sedali duž zidova sale a devojke su stajale pored čekajući kavaljere. Gospođice uglavnom nisu odbijale ples a ponašanje kavaljera je bilo besprekorno pa nije zabeležen nijedan incident na balovima ove vrste. Kako je bal odmicao pažnja roditelja je popuštala. Očevi su se bavili u bifeu a majke se zabavljale tračevima ili menjale recepte pa su tako veštije gospođice imale priliku da zakažu i randevu. Ovi balovi su se završavali posle ponoći.

Javni balovi imali su svojih osobenosti ponajviše što su im mogli prisustvovati svi pa tako i oni vični incidentima. Zabeleženo je da su trgovci na balove osim porodice vodili i kalfe da im se nađu a gospođe su vodile decu pa su nastajali problemi kada su se deca vrtela oko nogu tokom igre. Iz tog razloga Opština je čak izdala naredbu u kojoj je pisalo da se na bal zabranjuje dovođenje muške dece mlađe od 16 i ženske mlađe od 12 godina. Nije se ni vodilo računa o ponašanju tokom igre pa su pojedini gosti čim krene kolo izuvali cipele i igrali bosi ili su tako snažno skakali i cupkali da se sala nakon kola morala prskati vodom kako bi se slegla prašina. Iz tog razloga finiji svet je gledao da sa bala ode pre ponoći i početka igara po narudžbini kada su nastajali ispadi.

Izvor:

Milorad Stokin - FRAGMENTI PROŠLOSTI


Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA

4 коментара:

Alexandra је рекао...

Fantasticno!
Srecna Vam Nova godina, dobro zdravlje, puno srece I ljubavi I svako dobro nek Vas prati !

anima.art је рекао...

Hvala puno, draga Alexandra.
SREĆNA NOVA 2017.GODINA!
Sve najbolje Vam želim.

Topao pozdrav,
Nadica

Vojislav Ananic је рекао...

Mnogo dobar tekst! Da se vidi da je i kod Srba bilo raskoši i balova, a ne samo u Beču. Pazite, Srbi su dugo bili pod turskom vlašću, ali su negovali kulturu koja je starija od većine u okruženju. Osnivanja pozorišta pogotovo.
Svako dobro Vam želim.

anima.art је рекао...

Hvala na komentaru, Vojislave.
Srdačan pozdrav i sve najbolje Vam želim.

Nadica