уторак, 22. март 2016.

MLADENCI – PRAZNIK U SPOMEN ČETRDESET MUČENIKA


Duša slovenska (32)



Mladenci - vez na svadbenom barjaku

U hrišćanskom kalendaru, 22. marta se obeležava praznik Mladenci. To je dan svih venčanih parova, koji su se zavetovali na ljubav u toku protekle godine, a posle 22. marta. Običaj je da za Mladence mlada pripremi četrdeset kolačića premazanih medom koji se zovu mladenčići, kao spomen na četrdeset stradalih mladića i uvek su posni, pošto su Mladenci za vreme Uskršnjeg posta. Praznik se obeležava u toploj kućnoj atmosferi. Ne pozivaju se gosti već dolaze svi koji su bili na svadbi.

Darivanje nije bilo karakteristično za selo. Novi običaj je došao iz grada i brzo naišao na odobravanje. Gosti daruju novac ili donose skroman poklon za kuću kako bi im olakšali početak bračnog života i imali korisne stvari za domaćinstvo.



Ikona Svetih četrdeset mučenika

Po predanju, 22. marta 320. godine, četrdeset Savastijskih vojnika prešlo je u hrišćanstvo, uprkos izričitoj zabrani cara Likinija, koji je zahtevao da se svi priklone rimskim paganskim bogovima. Za kaznu, ovi vojnici – sve mladići – prvo su mučeni bičevanjem, nakon čega su bačeni u tamnicu, a potom udavljeni u jezeru nadomak grada. Nakon svih strahota, mladići su spaljeni zbog svoje vere. Nedugo potom, crkva je ovaj dan proglasila danom za njihov spomen – dan Svetih četrdeset mučenika, a u narodu je poznat kao Mladenci. Na ovaj dan, proslavlja se začetak braka i bračne zajednice.

U slovenskom narodu Mladence su smatrali granicom kalendarskih doba, zime i leta, kada Gospod zabija usijane klinove u zemlju, te ona počinje da se zagreva. Tih dana iz zemlje izlaze na površinu zmije i insekti a doleću ševe i rode. Čistili su dvorišta, sakupljali i palili đubre da bi se sačuvali od zmija. Obilazili su kuće sa zapaljenim krpama a deca su udarala po ognjištu kličući: “Bež’te, zmije i gušteri!” Isterivanje zmija je spojeno sa običajem klanjanja zmijama u strahu da im se ne nanese neka šteta ili povreda. Zmije se nisu ubijale. U Homolju su Mladenci posvećeni zmijama i praznik je nazvan Zmijin dan.

U tradiciji kod Istočnih i Južnih Slovena, postojao je običaj da se 22. marta mesi nekoliko vrsta obrednih hlebova i pogačice za ovčare i pastire. Donji deo peciva se davao stoci a ostalo su svi jeli. Tog dana su mesili onoliko pogačica koliko grla stoke imaju u stadu. U nekim krajevima su pekli 41 pogačicu četvrtastog ili elipsastog oblika za pomen mučenicima a u slavu Svetih četrdeset mučenika. Šarali su ih slamčicama i premazivali medom. Deca su ih raznosila po komšiluku “za dušu mrtvima”. Mesila su se dva velika kolača za ovčara i ovčarku. Pojeli bi po parče od kolača a ostalo davali ovcama.

Obredni hlebovi – kolači su imali antropomorfni oblik i bili su namenjeni za žrtveno davanje drugima (zakopavani su u zemlju) a pogačice su davane deci koja bi ih tri puta prekotrljala preko nečijeg groba govoreći: “Otkotrljaj se zimo, dokotrljaj se proleće”. U nekim krajevima su četrdeset pogačica davali deci da “baba Marta bude milostiva prema jagnjadima koja su se tek ojagnjila”. 


Literatura:

F. Guirand - J. Schmidt, MITOVI I MITOLOGIJA
Enciklopedijski rečnik SLOVENSKA MITOLOGIJA


Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: Arhiva STV USA Stari sajt


Нема коментара: