NOĆ KADA JE KIŠA PADALA

Iz sveske na široke linije (28)

"Svitanje"
Foto: Nadica Janić

„Samo još malo da smo zajedno. Otići ću na poslednji bus“ - šapnuo je ON. A imali su svoj dan i svoje veče. Prošlo je kao tren. Rastanak je bio večnost. Samo još jedan zagrljaj i poljubac.

„Požuri da ne pokisneš“ - šapnula je ONA.

Ispratila ga je u dugoj lepršavoj letnjoj haljuni. Miris kiše i daleka grmljavina. Ruka u ruci. Obasjani svojom svetlošću pod sivim nebom.

Laganim koracima vraća se kući gde su otisci Njegovog bića ostali. Žurno je zatvorila prozor. Obukla pidžamu… „Javiće mi se kad stigne kući“ - šapnula je za sebe i spokojno se spremala za san.

A kiša je padala, voda se slivana niz Njegovo lice. Zažmurio je. Uživao je u blagom dodiru vode niz lice, na usne, kao njeni nežni poljupci.

Zazvonio je telefon:

„Nema busa. A i niko neće da stane. Mokar sam. Šta da radim? Da se vratim?“ - tihim glasom, nekako sramežljivo, kao zalutali dečak, govorio je ON.

Njene reči: „Vrati se, mili“, bile su obećanje za Njihovu Večnost.

Nadica Janić

Prevod:

Ovo su dani beskrajnog leta
Ovo su dani u vremenu  sada
Nema prošlosti, postoji samo budućnost
Postoji samo ovde, postoji samo sada

O, tvoje nasmejano lice, tvoje milo prisustvo
Vatre proleća se jako rasplamtavaju
O, blistavo srce i pesmo slave
Krik slobode u noći

Ovo su dani pored blistave reke
Njegova blagovremena milost i naše dragoceno otkriće
Ovo je ljubav jednog čarobnjaka
Koji je pretvorio vodu u vino

Ovo su dani beskrajnog plesa i
Duge šetnje u letnjoj noći
Ovo su dani istinske romanse
Kada te grlim, oh, tako čvrsto

Ovo su dani sada u kojima moramo uživati
I moramo uživati koliko god možemo
Ovo su dani koji će trajati zauvek
Moraš ih čuvati u svom srcu.

KAD ŽIVOT OKRENE LIST

Iz sveske na široke linije (27)

"Zapis"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Zapis - drvo zapis, zapis na listu, zapis na licu,

svuda je zapis o istini propadljivosti, stradanju,

krstu koga nosimo kao lični usud.

Koračali su stazom predodređenom za njih. Svako zagledan u svoje svetlo na kraju puta. Umorni od koraka, od tereta koji su nosili, od sećanja koja su pekla dušu. Koračali su… sami, tihi, kroz šumu ljudi, zlokobnih glasova u tmini, ptica zlosutnica. Bili si dva lista u šumi beznađa.

"Zapis"

(akril; 10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Zapis da će na kraju biti vatra spasenja.
Zapis u okamenjenoj večnosti
 o istini Vere, Nade i Ljubavi.

................

Vetar sudbine ih je poneo.

Poneo jedno ka drugom.

Dodir duša, spajanje dva Bića.

Postali su

JEDNO.

ON

Ti si svetlost mog života.

Sa tobom letim

hrabar, snažan

i uzdižem te u visine.

ONA

Promenio si moja jutra.

Osvetlio dan.

Nebo si moje plavo.

Plavo, volim te, plavo.

Nadica Janić

CELOVITOS DUŠE

Iz sveske na široke linije (26)
 

"Uno animo"

(akril na glini; 5 x 5 cm)

Autor: Nadica Janić

ON

Dinamičan - ne drži ga mesto.

ONA

Statična - zakucana za mesto.

ON

Impulsivan - izgara za Njom.

ONA

Smirena - stišane strasti.

ON

Sa lakoćom izgovara:

"Volim te, volim te, volim..."

zagledan u njene oči.

ONA

Pogledom kaže:

"Volim te, volim te, volim..."

i nežno ljubi njegove usne.

ON

Snažnim zagrljajem je zakrili
i čuva je od svakog zla. 

ONA

Svoju krhkost predaje u njegove ruke

i sigurna je, sigurna...

ON I ONA

Dva tela - jedna duša.

Celovitost Božjeg Bića.

Nadica Janić

LJUBAV

Iz sveske na široke linije (25)

ANIMA  I ANIMUS
Jedna duša
(kolaž, koža na lesonitu, 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Vreme odmiče, neumitno, ali se u spirali života neprestano vraća na početak. Mi živimo sve naše živote, mi smo i dete, i mlado biće, i staro biće u istrošenom telu. Ali naša duša je uvek mlada, uvek u svim bojama i svim vremenima našeg postojanja.

Duhovna veza, najviši nivo ljubavi, nekima je nedostižna. Prizemljene strasti, zadovoljenje tela i požude je trenutak, a Ljubav kao Blagodat nadahnjuje, otvara sve mogućnosti izražavanja, inspiriše, daje snagu i polet.

----------

I pre ovog života bili smo Jedno. Davno, tamo daleko, iza duge. Voleli smo se kao dečak i devojčica, kao krhka devojka i visok momak. U ovom životu, naše senke su bile blizu a u duši prazne, željne ljubavi.

Oboje smo tražili biće svoje duše. On je voleo, grlio, ali to nije Ona, govorio je u sebi. Smenjivali su se bol i sreća i prazne duše se pitao gde je Ona, ona sa kojom će da uzleti zauvek.

Znala sam da živi negde daleko, iza duge i pisala sam pesme o njemu, sanjala ga, zvala ga Leptirom, zvala ga Senkom... I jednom, u sasvim drugom svetu, nestvarnom, varljivom, svetu reči i slike, ugledala sam njegovo lice. Te usne su me ljubile! Duša je zatreperila i jedan glas,
Glas Ljubavi mi je šapnuo - ON. 

U varljivom svetu, gde je usamljenost jedini spas, gde se ljudi sreću i lažno predstavljaju, s malim "instrumentom" na dlanu, veze sa svetom i ljudima, ugleda ikonicu Njenog lika. 
Glas Ljubavi mu je šapnuo - ONA.

"Anemona"
(fito-kolaž na staklu; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

Nadica Janić

SUSRET

Iz sveske na široke linije (24)

"Raskrsnica života"
(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

Život stvara čudne priče. Kratke priče. Ali i priče koje se ne završavaju. Život beleži na našim licima tragove sreće i bola. Život nam stavlja na pleća breme, zatvara put, gasi ljubav...

Koračamo stazom neizvesnosti i kada dođemo do mesta gde nam noge zadrhte, srce zamre, pogled se zamagli, pružena ruka Spasa prihvati nas, ojača i povede ka Svetlosti.

Lutali su
stazama bespovratnih koraka.

Tražio je
u bespuću tišine svog bića Biće.

Tražila je
u praznim rečima utehu.

Na raskrsnici života
sreli su se On i Ona.

ON
 - anđeo čuvar njene krhkosti -

ONA
- svetlost njegovog života -

Njegov čvrsti zagrljaj
spojio je sve slomljene delove
njenog srca i duše.

Njen nežni zagrljaj
vratio je sjaj u njegovim očima
i nadu u svaki novi dan
ljubavlju obasjan.

Nadica Janić

VERUJEM U ČUDO

Iz sveske na široke linije (23)

Foto: Privatna arhiva autora

Zalazak sunca je misterija.

Život je misterija.

Bljesak Ljubavi je misterija.

Kada poslednji zrak utone u beskraj, kada tama noći prikrije šta je dan učinio, kada nam snovi pošalju poruku - sviće. I čovek, kao vaskrsenje, nanovo, kao sunce koje se rađa, ide u susret izazovima i Dobra i Zla.

Život je kao jedan dan, satkan od momenata. Praznih ili ispunjenih, tužnih ili srećnih. Kada se najmanje nadamo, kada smo obeshrabreni i tužni, a čista srca nosimo svoj krst, bez vapaja, desi se Čudo. Desi se Ljubav. 

Bog sve posloži.

Nadica Janić

OTVORI SE...

 

"Gynoid"
(akril na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Čovek danas je otelotvorenje taštine Zlog. Misli mali čovek da je i sveopšte znanje u čestici Svemoćnog Uma (veštačka inteligencija) njegovo delo. Ne! Sabirao je Čovek znanje vekovima. Beležio, taložio... i zloupotrebljavao. A kukao: "Spasi nas Bože!". 

Sva otkrića, svo znanje, sva umetnost je blagodat Boga. Neki ljudi, samo od Njega prepoznati, su instrumenti Njegovog dara čovečanstvu - nadahnuća, dara za spasenje.

Kroz ljubav, dobrotu i kreativnost
 "Lepota će spasiti svet"
jer
po liku Božjem smo.

OTVORI SE!
Pronikni u sebe.
Iskra Boga je u tebi.

Nadica Janić