NOĆ KADA JE KIŠA PADALA

Iz sveske na široke linije (28)

"Svitanje"
Foto: Nadica Janić

„Samo još malo da smo zajedno. Otići ću na poslednji bus“ - šapnuo je ON. A imali su svoj dan i svoje veče. Prošlo je kao tren. Rastanak je bio večnost. Samo još jedan zagrljaj i poljubac.

„Požuri da ne pokisneš“ - šapnula je ONA.

Ispratila ga je u dugoj lepršavoj letnjoj haljuni. Miris kiše i daleka grmljavina. Ruka u ruci. Obasjani svojom svetlošću pod sivim nebom.

Laganim koracima vraća se kući gde su otisci Njegovog bića ostali. Žurno je zatvorila prozor. Obukla pidžamu… „Javiće mi se kad stigne kući“ - šapnula je za sebe i spokojno se spremala za san.

A kiša je padala, voda se slivana niz Njegovo lice. Zažmurio je. Uživao je u blagom dodiru vode niz lice, na usne, kao njeni nežni poljupci.

Zazvonio je telefon:

„Nema busa. A i niko neće da stane. Mokar sam. Šta da radim? Da se vratim?“ - tihim glasom, nekako sramežljivo, kao zalutali dečak, govorio je ON.

Njene reči: „Vrati se, mili“, bile su obećanje za Njihovu Večnost.

Nadica Janić

Prevod:

Ovo su dani beskrajnog leta
Ovo su dani u vremenu  sada
Nema prošlosti, postoji samo budućnost
Postoji samo ovde, postoji samo sada

O, tvoje nasmejano lice, tvoje milo prisustvo
Vatre proleća se jako rasplamtavaju
O, blistavo srce i pesmo slave
Krik slobode u noći

Ovo su dani pored blistave reke
Njegova blagovremena milost i naše dragoceno otkriće
Ovo je ljubav jednog čarobnjaka
Koji je pretvorio vodu u vino

Ovo su dani beskrajnog plesa i
Duge šetnje u letnjoj noći
Ovo su dani istinske romanse
Kada te grlim, oh, tako čvrsto

Ovo su dani pored blistave reke
Njegova blagovremena milost i naše dragoceno otkriće
Ovo je ljubav jednog velikog čarobnjaka
Pretvorila vodu u vino

Ovo su dani sada u kojima moramo uživati
I moramo uživati koliko god možemo
Ovo su dani koji će trajati zauvek
Moraš ih čuvati u svom srcu.