Iz sveske na široke linije (22)
Obala Dunava u Novim Banovcima, maj 2018.
Foto: Nadica Janić
Vreme odmiče, neumitno, ali se u
spirali života neprestano vraća na početak. Mi živimo sve naše živote, mi smo i
dete, i mlado biće, i staro biće u istrošenom telu. Ali naša duša je uvek
mlada, uvek u svim bojama i svim vremenima našeg postojanja. Duhovna veza,
najviši nivo ljubavi, nekima je nedostižna. Prizemljene strasti, zadovoljenje
tela i požude je trenutak, a Ljubav kao Blagodat nadahnjuje, otvara sve
mogućnosti izražavanja, inspiriše, daje snagu i polet.
Pre ovog života bili su Jedno, davno, tamo daleko, iza duge. Voleli su se kao dečak i devojčica, kao krhka devojka i visok momak. U ovom životu, njihove senke su bile blizu a u duši su bili prazni, željni ljubavi.
Oboje su tražili biće svoje duše. On je voleo, grlio, ali to nije Ona, govorio je u sebi. Smenjivao se bol i sreća i prazne duše se pitao gde je Ona, ona u koju će da utone i uzleti zauvek.
Znala je da živi negde daleko, iza duge i pisala mu je, zvala ga leptirom, zvala ga Senkom... i jednom, u sasvim drugom svetu, svetu reči i slike, ugledala njegove usne. Te usne su nju ljubile, osetila je, duša je zatreperila i jedan glas, Glas Ljubavi je šapnuo - ON.
Pre ovog života bili su Jedno, davno, tamo daleko, iza duge. Voleli su se kao dečak i devojčica, kao krhka devojka i visok momak. U ovom životu, njihove senke su bile blizu a u duši su bili prazni, željni ljubavi.
Oboje su tražili biće svoje duše. On je voleo, grlio, ali to nije Ona, govorio je u sebi. Smenjivao se bol i sreća i prazne duše se pitao gde je Ona, ona u koju će da utone i uzleti zauvek.
Znala je da živi negde daleko, iza duge i pisala mu je, zvala ga leptirom, zvala ga Senkom... i jednom, u sasvim drugom svetu, svetu reči i slike, ugledala njegove usne. Te usne su nju ljubile, osetila je, duša je zatreperila i jedan glas, Glas Ljubavi je šapnuo - ON.
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар