KAO PRVI SNEG

Priče iz Usnulog grada (16)

Jelena Martinović - "Starica"
(ugljen na papiru; 88 x 63 cm)

Najbolje je znala čekati... I nije gubila nadu.

Ali je od čekanja nestajala kao prvi sneg

koga je uvek čekala.

Sve je manje osećala ono što čeka i sve se manje radovala.

Prestala je da voli i prvi sneg

koga je uvek čekala kao novi početak.

Sve više je volela Čekanje

kao plimu koja je zapljusne 

i izbriše tragove prolaznosti.

Izgubio se i razlog čekanja.

Čekala je Kraj čekanju... I nije izgubila nadu.

Bio je lep i kratko trajao - kao prvi sneg.

Nadica Janić

RAZLIVENA SVETLOST

Iz sveske na široke linije (13)

 

"Predeo sna" 

(akril na papiru; 21 x 21 cm)

Autor: Nadica Janić

Razgovor je bio topao, ali i malo usiljen. Znam da prolazi kroz tešku psihičku fazu i najbolje je izbeći temu o bolesti i skorašnjoj operaciji... Pred spavanje otvaram e-mail da mu poželim laku noć. Istovremeno dobijam od njega poruku da lepo spavam i „sanjam nas“.

Povukla sam se u svoju sobu i na brzinu legla u krevet. Osećala sam strahovito stezanje u grudima. Bol koji kao da hoće da iskoči. Ležala sam na leđima a suze su se slivale niz slepoočnice i klizile niz lice, vrat... Pustila sam da to traje ne pokrenuvši se... Tako sam i zaspala, u stvari  – potonula negde.

Sanjam.

On i ja pridržavamo teška, metalna vrata koja se otvaraju prema Gore... ne... zatvaraju prema Dole. On je sa leve strane, ja sa desne. Ispod vrata, koja su svega nekoliko santimetara podignuta od poda, curi crveno-žuta užarena masa. Svom silinom uspevamo da spustimo vrata. Crvena, razlivena masa je nestala... Gledamo se.  Na njegovom licu topao, širok osmeh. Oči mu sijaju. Imaju boju meda koja se razliva oko nas kao svetlost.

Probudila sam se.

Ruke sklopljene na grudima.
Blaženstvo je prožimalo moje telo.

Nadica Janić