CRNI SAN

Iz sveske na široke linije (7)

Minijatura "Energija" (Crni san)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Tražila sam te po bespuću.
Našla sam te u tišini noći sa žarom u očima.
Nedodirljiv, neprepoznatljiv.
Vešto skriven tminom tajne.


Nadica Janić

PLAVI SAN

Iz sveske na široke linije (8)         

Minijatura "Energija" (Plavi san)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Moja soba je plava u zoru...
U bašti sadim plavo cveće.
Volim more i nebo,
i čaj od plavog poljskog cveća.

Moj dnevnik je plav
i pišem plavim mastilom
o plavim zorama
u mojim plavim snovima.


Nadica Janić

SIVI SAN

Iz sveske na široke linije (6)

Minijatura "Energija" (Sivi san)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Ponekad sebe doživljavam kao podvojenu osobu. Ona - prošlost, Ja - sadašnjost. 

Sve je bilo iza Nje kao dugi lanac sa raznobojnim alkama. Niz priča iz tog životnog lanca, šetajući pored reke, završavala je ili menjala im kraj.

Prošlost i budućnost za Nju je imalo isti značaj. Njena sadašnjost je bila Njena sloboda izbora pogleda na svoj život. Proživljeno ili izmaštano imalo je istu dimenziju. Dopunjavala je izgled nedovršene slike kojoj je mogla da menja boje i dodaje oslobođene linije bez kraja.

Život je doživljavala kao energiju boja i zvukova. Ljudi su nestali. I sve što od njih dolazi. Samo jedno lice se upilo u Njeno biće i postalo stvarnost u dimenziji sna.

„Umorna sam“, šaputala je u snu.

Provlačio je prste kroz njenu kosu boje srebra.

„Nemoj da pališ svetlo. Ovako mi je bolje...“

Ruke su mu bile hladne.

Dok je u svesku beležila svoj san, maglovito novembarsko jutro obojilo je sobu u sivo.

Dan je provela za kompjuterom u još jednoj dimenziji nerealnog.

Nadica Janić

CRVENI SAN

Iz sveske na široke linije (5)

Minijatura "Energija" (Crveni san)
(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Moji snovi su u boji... Oblici i boje se pretvaraju u tonove koji imaju snagu muzike sfera. U mojim snovima postoji samo jedno lice koje znam iz svih svojih života. Dodir njegovih ruku i pogled u snu bojio je moj dan kada otvorim oči. Uzimam svesku sa stolčića i slikam rečima svoj san.

Noćas si me vodio u crvena polja. Hodali smo na talisama crvenih latica rasutih ruža. Ruka ti je bila topla, nežna.

Htela sam da ti vidim oči. Okrenuo si glavu i rekao: 

„Staćeš na ivicu provalije.“

Ipak sam ti pogledala oči... Zaiskrile su tvoje reči:

“Mir bi tvoj bio kao reka, i pravednost tvoja kao morski talasi.“

Probudila sam se sa drhtavicom. Rano, crveno kao krv, novembarsko sunce ispunjavalo je sobu dok sam beležila svoj crveni san.

Nadica Janić