ČETIRI LIKA MAJKE ZEMLJE

Duša slovenska (64)

Slovenska mitologija i pravoslavni običaji

Zemlja, mesto odakle potičemo, rodna gruda, otadžbina, je svetinja. U zemlju se zaklinje, za zemlju se bori. Grumen svoje zemlje se nosi kada se odlaza u tuđinu. Sa zavičajem se ponosi. Miris livada i racvetalih voćnjaka se nosi u srcu… Mesto večnog počinka predaka se ne zaboravlja. U plamenu sveća, na Zadušnice, zaiskri sećanje na radost i tugu koje život nosi.

Mnogi pravoslavni običaji su vezani za prirodu, za zemlju - izvor života, i potiču iz staroslovenskih verovanja. Prelaskom na hrišćanstvo obredi i običaji višebožačkih Starih Slovena zadržani su i nisu zabranjivani od strane crkve. I danas se primenjuju prilagođeni savremenim uslovima života. U pravoslavne praznike koji padaju u proleće i leto utkani su staroslovenski običaji vezani za vodu, cveće i radost buđenja života u prirodi. U zimske praznike prenet je kult sećanja i davanja pomena dušama predaka.

Četiri lika Majke Zemlje

Živeći u surovim uslovima i stalnoj borbi sa prirodom naši daleki preci, Stari Sloveni, su joj pridavali božansku snagu i obličja. Majka Zemlja je vrhovno božanstvo, izvor života, hraniteljka i sveto mesto boravka i opstanka čoveka. Smenu godišnjih doba, doba obnove života i doba smiraja u prirodi, tumačili su vladavinom boginja Vesne, Lade, Žive i Morane, promenljivih likova Majke Zemlje.

Četiri lika majke Zemlje

(akril; 10 x 10 cm) Autor: Nadica Janić

Vesna je prikazivana kao nežna, vesela devojčica koja širi miris rascvetalog drveća i daruje prvo voće.

Lada njiše polja zrelog žita obasjanih suncem. Crvene bulke u žitu i cvetne livade. Beli oblaci kao leptiri nagoveštavaju letnji pljusak. Romantične noći ispunjene ljubavlju.

Živa je punoća života. Rađanje dece, sazrevanje plodova. Raskoš i blagodat Majke Zemlje. Daruje ljude srećom i sigurnošću. Boje zlata nagoveštavaju bogatstvo i sigurnost u danima sivila koji neminovno dolaze.

Morana svojim plaštom magle polako zatvara čarobni krug kretanja Života. Nije omražena kod Slovena. Prihvataju i njene dane ali sa zebnjom. Morana upozorava i poštovali su je kao i druge boginje obnove Života.

Boginja proleća - Vesna

Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu. Sloveni su na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morane bila utapana u reku ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Moranom. U molitvama i mnogim magijskim radnjama je bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morana nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje.

Boginja proleća - Vesna

(akril; 10 x 10 cm)

Autor: Nadica Janić

Vesna je donosila slogu i ljubav. Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčići. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan Četrdeset mučenika, 23. mart, i danas slavljen kao Mladenci.

Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti. U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime Vrbica.

Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće.

Roditelji su svojim kćerima rado davali njeno ime. Ovaj običaj se zadržao i do danas, pa je Vesna jedno od najčešćih ženskih imena kod pravoslavnih Srba.

Bogina leta - Lada

Lada je slovenska boginja ljubavi i lepote. Duga zlatna kosa u koju je upleten venac od klasja žita simbolizuje njenu božansku plodnost. Lada u podzemlju, zajedno sa bogom Velesom, boravi sve do prolećne ravnodnevnice, kada izlazi napolje nakon što je Gerovit pušta da blagoslovi Zemlju. Iako njena vladavina počinje 21. marta, ipak je leto godišnje doba koje se vezuje za Ladu. Ona sledi za Vesnom, slovenskom boginjom proleća i obe ove boginje su vezane za plodnost.

 Boginja leta - Lada

(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Rituali koji su se obavljali u Ladinu čast najčešće su povezani sa sklapanjem brakova, odnosno, biranjem supružnika. Poznat je i obred ladarice koji se u Srbiji obavlja pod imenom kraljice. Osnovne odlike ovog rituala opisao je Vuk Karadžić: „Na dan Svete Trojice okupi se grupa od desetak mladih devojaka od kojih je jedna obučena kao kraljica, druga kao kralj, a treća kao barjaktar. Kraljica sedne na stolicu dok oko nje igra kolo preostalih devojaka, a kralj i barjaktar igraju sami za sebe. Na ovaj način kraljice idu od kuće do kuće tražeći devojke za udaju. Takođe, odlika ovog rituala je preskakanje vatre, a njegova svrha je bila omogućavanje plodnosti kao i zaštita ljudi i stoke od sila zla.“

Boginja jeseni - Živa

Živa je boginja koja daruje život. Ona je jedna od najpoznatijih boginja staroslovenskog panteona. Jedno od njenih imena, Zizileja predstavlja Živu kao zaštitnicu dece, odnosno boginju koja se brine o deci i bdi nad njihovom sudbinom. Živa je veoma često prikazana kao trudna mlada devojka zbog čega je bilo zabranjeno zabijati sečiva u zemlju da se ova boginja ne bi povredila.

 Boginja jeseni - Živa

(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Postojao je ritual gde su muškarci u polja postavljali izrezbarene kipove sa likom Žive, kako bi odobrovoljili njenu plodnost. U istu svrhu njoj je prinošen danak, obično u cveću i plodovima. Takođe je zabeleženo da je Živi bio žrtvovan petao, poznat kao simbol plodnosti i sunca. Za ovu boginju se vezivalo jesenje godišnje doba.

Prema starim slovenskim verovanjima, na Bogojavljenje boginja Živa pušta na Zemlju svoju živu vodu, i sve zemaljske vode za trenutak postaju svete. Ta živa voda će učiniti da duh vegetacije ponovo oživi i vrati se u svet ljudi, da priroda ponovo buja.

Boginja zime - Morana

Svet starih Slovena sastojao se od tri dela: Java - sveta živih; Nava - sveta mrtvih i Neba - sveta bogova. Nav je podeljen na dva dela: raj i pakao. Morana odnosi duše umrlih barkom od orahovog drveta na večni počinak u Nav, svet mrtvih, čiji se ulaz nalazi negde u delti Dunava. Tako nastaje i kult posvećen dušama, u narodu kao dani posete grobova preminulih – Zadušnice.

Boginja zime - Morana

(akril; 10 x 10 cm)
Autor Nadica Janić

Vuk Karadžić je zapisao narodno verovanje da je Morana noćni leptir koji sedi na grudima onog koji spava donoseći mu strašne snove o smrti. Otuda izraz “noćna mora“. Gavran je u našem narodu povezan sa smrću. Ptica zloslutnica, Moranin glasnik, koja najavljuje smrt.

Kult ove boginje poštovali su zemljoradnici i stočari. Narod je znao da sa Moranom nema nikakvog dogovora i da se njena odluka mora poštovati jer smrt je neumoljiva. Morana je oduvek volela ratnike koje je vrebala. Ratnici su se samo pretvarali da se ne boje Morane (smrti), a da bi zaboravili na nju, pili su medovinu, smatrajući to pića darom slovenskog boga Surija.

Reka Morava nosi ime Morane te se Morana može smatrati vodenim božanstvom jer je po verovanju Slovena voda skrivala u sebi mračne sile i bila povezana sa podzemnim svetom Navom.

Orah je Moranino drvo. Oduvek je u Srbiji postojao običaj da orah sade isključivo stari ljudi, jer će onaj ko posadi orah umreti kad stablo posađenog oraha dostigne debljinu njegovog vrata. Tada je orah spreman da se u njega skloni nečija duša. Orah je senovito drvo jer u njemu borave senke naših predaka. Zato ga ne treba seći da se senke ne bi uznemirile. Plod oraha je posvećen mrtvima. Na Badnje veče, koje je praznik mrtvih, orasi se stavljaju u uglove soba kao pokloni mrtvim precima. Orasi su i obavezan sastojak slavskog žita ili koljiva koje se sprema za mrtve. Sama pšenica je tu simbol plodnosti, dok su orasi plod drveta mrtvih. U žrtvi su oni zajedno.

Mrtvi, sem oraha, vole i slamu. Na prostirci od slame se servira večera na Badnje veče. Slama se ostavlja na raskrsnici gde prođe pogrebna povorka da bi se tu zadržao pokojnik, ako bi pokušao da se vrati kući. Slama treba da ga odvuče dalje od kuće u prvih 40 dana posle smrti, dok njegova duša obitava u svetu živih, po mestima koja je voleo za života. Slama se stavlja i u grob, ispod pokojnikove glave. Slama treba da umrlog zabavi, da ga odvoji od porodice da ne bi još nekoga poveo sa sobom.

Narod je verovao da Morana ima pomoćnike, demonska bića koja skupljaju duše umrlih. Neki od tih pomoćnika su prisutni u životu čoveka još od trenuka rođenja. To su babice, demoni bolesti, koje čekaju priliku da porodilju i dete daju Morani. Porodica se od njih štiti raznim ritualnima. Zato se vezuje crveni konac oko bebine ručice, protiv uroka i bolesti.

Morana je i slovenska boginja zime. Pratili su je hladnoća, bolest i pomor stoke. Morana se u davna vremena uvek dočekivala sa velikim strahom. Ispraćala se radosno kada se istovremeno dočekivala boginja proleća Vesna. Mnogi običaji vezani su za ispraćaj Morane. Čak i danas se pravi lutka od slame i pruća koja predstavlja Moranu. Nju je narod spaljivao ili udarao kad dođe proleće. Ritual vezan za Moranu su današnje maškare kada maskirana povorka ljudi “tera” Moranu.

Literatura:

1. V. Čajkanović - Rečnik srpskih narodnih verovanja
2. Š. Kulišić, P.Ž. Petrović, N. Pantelić - Srpski mitološki rečnik
3. M. Tolstoj, Lj. Radenković - Slovenska mitologija 


Za Srpsku Televiziju USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA 2025.