среда, 05. април 2017.

SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU


Duša slovenska (51)



Spomenik Neznanom junaku na Avali 

Na vrhu Avale, na koti od oko 511 m sagrađen je spomenik Neznanom junaku u znak zahvalnosti za sve borce koji su položili živote braneći Beograd i otadžbinu, a kojima se nije moglo utvrditi ime. Veliki broj stranih državnih delegacija sa svojim predstavnicima položili su venac na grob u znak poštovanja prema palim borcima. Sve je više turista koji posećuju spomenik, a misterija koja je pratila izgradnju i dalje je prisutna.

Godine 1932. poznati vajar Ivan Meštrović izložio je ideju kralju Aleksandru I Karađorđeviću o izgradnji spomenika Neznanom junaku. U to vreme u Evropi su nicali slični spomenici, i to je bio jedan od načina da se oda pošta ljudima koji su poginuli tokom Prvog svetskog rata. Slični monumenti nastajali su, otprilike u isto vreme i u Pragu i Parizu. 



Radovi na spomeniku Neznanom junaku na Avali

Dve godine kasnije, uz pomoć vojske generala Petra Živkovića, započela je gradnja. Radovi su trajali četiri godine. Ceo objekat urađen je čuvenim Jablaničkim kamenom, koga su dovozili železnicom do stanice u Ripnju, a odatle seoskim volovskim kolima do proplanka (današnji veliki parking), odakle su ga vojnici u malim vagonima gurali po specijalno za tu svrhu postavljenim šinama do kote 511, gde su ga majstori Ivana Meštrovića klesali, brusili i radili po projektu za ugradnju u spomenik. Veliki broj mermernih kocki je složen u ovaj spomenik, a svaka ugrađena kocka je teška 15 tona.



Predratna razglednica spomenika Neznanom junaku na Avali

Spomenik je tako postavljen da je njegova ulazna strana okrenuta prema Beogradu, a do spomenika vodi staza sa impozantnim stepenicama od mermera. Samo postolje sagrađeno je i složeno od pet velikih mermernih kocki koje su na licu mesta klesane i obrađivane. Unutar spomenika simbolično su položeni posmrtni ostaci junaka poginulih na Avali. 



Spomenik Neznanom junaku na Avali sa natpisom: 
„Aleksandar, kralj Jugoslavije, neznanom junaku“ 
koji je posle Drugog svetskog rata uklonjen.

Svojim umetničkim rešenjem, Meštrović je ugradio u sastav spomenika osam velikih karijatida koje predstavljaju šest republika i dve banovine tadašnje Jugoslavije. Svaka je sa narodnom nošnjom svoje republike ili banovine. Težina svake karijatide je oko 15.000 kilograma. Na prednjoj strani sa desna su Srpkinja i Crnogorka, sa leva su Hrvatica i Slovenka, dok su na zadnjoj strani, prema Šumadiji, desno Vojvođanka i Makedonka a levo Bosanka i Dalmatinka.

Fotografije iz Vojnog muzeja na Kalemegdanu pokazuju izgradnju spomenika Neznanom junaku, ali otkrivaju i svu simboliku koju nose masonske građevine. Autor spomenika, dvorski vajar Ivan Meštrović, bezbroj puta je pominjan kao mason. Meštrović je bio izuzetno visoko kotiran u očima kralja Aleksandra I Karađorđevića, tako da je njemu bila prepuštena gradnja nekoliko kapitalnih spomenika koji su označavali ne samo ondašnji Beograd, već i predratnu Kraljevinu Jugoslaviju. Imao je odrešene ruke, novac i moć da radi po svojim estetskim, simboličkim, ali i kriterijumima sa kojima je i sam kralj bio saglasan.

Plan luksuznog spomenika je nacrtan kao da se radi o potpuno golom vrhu planine, “belo platno”, te je donesena odluka o potpunom rušenju drevne tvrđave. I stari spomenik nepoznatom srpskom vojniku s prostornim krstom morao je biti srušen, jer se našao u podnožju zamišljenog monumentalnog stubišta i po Meštroviću “kvario ambijentalnu cjelinu, kao i opći dojam grandioznosti".

Grad Žrnov i spomenik su srušeni, materijal prebačen u podavalsko selo Beli Potok, a na goloj beloj steni podignut je današnji spomenik Neznanom junaku. Belopotočani su nakon rušenja Žrnova iskoristili kamen koji je ostao da sagrade temelj crkve u centru Belog Potoka. Takođe, oni su u portu preneli i krst koji je krasio prvobitni spomenik nepoznatom vojniku.

“Zašto je kralju Aleksandru zasmetala ta celina, pitanje je na koje, evo već godinama, pokušavam da nađem odgovor” - govori istoričar Radovan Damjanović. “Ima tu raznih pretpostavki, mnogo toga nije lako proveriti. Pominju se čak i masonske organizacije koje su u svemu imale udela. Pitanje je zašto je tek podignuti spomenik na Avali palim junacima odjednom postao nereprezentativan. Ima li ikakvog smisla ozbiljno razmišljati o nekakvim pričama da je to bio početak realizacije plana o uništenju glavnih istorijskih tačaka u Srbiji. Možda ima, a možda i ne. Ali, ako se uzme u obzir činjenica da je samo nekoliko meseci posle rušenja Žrnova kralj ubijen u Marselju i da je time njegova uloga kao vladara stavljena pod lupu, onda možda neke priče i imaju smisla.”

Tokom popodneva, na Vidovdan, 1934. godine, Viteški kralj Aleksandar I Karađorđević Oslobodilac stigao je na Avalu.U pratnji pet ađutanata, kralj je obišao spomenik, a potom svečano otvorio spomenički kompleks Neznanom junaku na Avali. Кralj Aleksandar Karađorđević је otpočeo ceremoniju držeći srebrni čekić u ruci, а srebrni čekić spada među osnovne simbole alatke kod masona. 



Grobnica persijskog kralja Kira - inspiracija Meštroviću za mauzolej - spomenik Neznanom junaku na Avali

Rušenjem starog utvrđjenja i pravljenjem ravnog platoa na vrhu Avale, Meštović je dobio svoje “veliko belo platno” koje je tražio. Njegov nacrt, koji je pre gradnje prikazan dvorskoj publici kao originalno delo, predstavlja zapravo nešto izmenjenu kopiju grobnice persijskog kralja Kira.



Spomenik Neznanom junaku na Avali 

U avalsku piramidu uzidano je 4.000 kubika obrađenog kamena koji je železnicom dovožen iz “Primorske” banovine. Ceo kompleks je završen 1937. u septembru, a otvoren na najveći srpski praznik Vidovdan 28. juna 1938. godine. 

“Kralj Aleksandar I to nije dočekao. Samo nekoliko meseci posle početka gradnje ovog mauzoleja – piramide ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934. godine” - piše Radovan Damjanović koji je pokušao da da odgovor i još uvek istražuje misteriju izgradnje i rušenja starog srpskog grada Žrnova, Avale i masona, koji su u vreme kraljevine Jugoslavije srpsku prestonicu Beograd smatrali svojim značajnim uporištem.

U knjizi "Žrnov - srpski Avalon", Damjanović konstatuje i pita, s vrlo interesantnim zaključkom: "Srpski prostor posebno oko Beograda je prepun brda, zašto se spomenik nije zidao na praznim planinskim vrhovima, ili je to jedna od akupunkturnih tačaka srpske zemlje koje ne smeju da ostanu nepokrivene!?"

Na monumentu je pisalo: „Aleksandar, kralj Jugoslavije, neznanom junaku“. Ovakav natpis nije bio prijemčiv komunistima koji su ga sastrugali posle dolaska na vlast, a spomenik je ostao da služi kao elitno državno ceremonijalno mesto.

Da li je Tito ikada posetio spomenik Neznanom junaku? 

To pitanje je izazivalo polemike zbog nedostatka dokaza i pouzdanih izvora sve dok nedavno Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe „Foto-Muzej” iz Beograda nije objavilo pronađenu fotografiju koja prikazuje posetu Josipa Broza u društvu oficira i sveštenika. Datum na fotografiji je 13. maj 1945. godine. 


Da li je Tito ikada zvanično posetio spomenik Neznanom junaku na Avali - dugo je bila tajna.

Tito je dolazio privatno, u večernjim časovima na spomenik. Pri posetama stranih državnih delegacija slao je svog izaslanika u pratnju. Ostaće tajna Titovog odnosa prema spomeniku. U vreme pogibije srpskog vojnika, neznanog junaka čije je srce razneto na Avali, Tito je bio u austrougarskoj vojsci.

Misterija su i prostorije ispod spomenika. Teška gvozdena vrata nisu decenijama otvarana.


Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA

Нема коментара: