недеља, 26. фебруар 2017.

BELE POKLADE – DAN ZA PRAŠTANJE


Duša slovenska (47)





Bela nedelja je poslednja sedmica pred Vaskršnji post, a poslednji dan te sedmice se zove Bele poklade. Datum Belih poklada zavisi od Vaskrsa koji je tzv. „pokretni“ praznik.

Prema verovanju, bele poklade prate običaji radi zaštite od zlih duhova i veštica. Nekada su tokom cele Bele nedelje išle maskirane povorke i pevale ispred kuća, dok su ih ukućani darovali mesom, slaninom i kolačima, a jajima obavezno. Učesnici povorke su najčešće predstavljali svatove i uz smeh i šalu igrali i pevali u dvorištima ne ulazeći u kuću.




Ovo je veseo dan, pun šala, pesme, radosti. U nekim krajevima se okupljaju oko velike vatre, koju preskaču, negde se prerušavaju u razne smešne kostime, igraju, pevaju, ljuljaju se na ljuljaškama. U domovima se spremaju bogate trpeze, pune raznih đakonija mlečnog porekla, sa kojima se od tog dana do Vaskrsa prestaje.

Poklade su narodni praznik rasprostranjen ne samo po slovenskom svetu nego i po čitavoj Evropi. Danas su Bele poklada vezane za početak uskršnjeg posta ali nekada nije bilo tako. Koreni poklada su mnogobožački, vezani su za kult predaka ali i za rađanje i jačanje Sunca. Naziv „bela“ dobijen je, po hrišćanskom tumačenju, zato što su ljudi (pripremajući se za uskršnji post koji sledi) izbegavali meso i jeli mlečne proizvode koji su bele boje. Međutim, postoje i drugačija tumačenja:
„Naziv Bela nedelja nastao je, verovatno, u narodnoj prošlosti, kada se bela boja upotrebljavala kao znak žalosti za pokojnicima, koji su, po verovanju, oživljavali i hodali u vreme mrtvog zimskog perioda, pa i uz Belu nedelju.“ (Srpski mitološki rečnik)

Bele poklade se u svim našim krajevima obeležavaju na sličan način. Porodica, kumovi, prijatelji i susedi okupljaju se zajedno provodeći vreme uglavnom u šali. Većina pokladnih tradicija uključuje povorke maskiranih ljudi koje pevaju što je u vezi sa kultom predaka. Nekada su tokom cele Bele nedelje išle maskirane povorke i pevale ispred kuća.

Razne igre pod maskama tzv. mačkare izvodile su se u okolini Bileća i Gacka. U Bosni su nazivane „čarojnice“, u Hrvatskoj „fašingari“ u Sloveniji „šeme“ i „pustari“. Maskirana mladež u Popovom polju ide od kuće do kuće i zbija razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija nagradu: razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju. Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove "mačka". U takovskim selima se maskiraju u pripremljene maske od papira, koje nakite zubima od pasulja i brkovima od vune. Osim tradicionalnog maskiranja u „babu“ i „starca“, karakteristične su takođe zoomorfne maske životinja: vuk, jarac, razne ptičje maske itd.




„Maska je magijski rekvizit u narodnim obredima, pomoću nje maskirani treba da se oslobodi svoje ličnosti i dobije magijsku moć u proganjanju zlih duhova i demona koji pakoste ljudima u vremenu kada sunce pobeđuje surovu zimu. Maskirane povorke nastale su zbog prastarih verovanja da se božanstva javljaju ljudima u mističnom ljudskom ili životinjskom obliku. Maska je u upotrebi kod mnogih primitivnih naroda, a kod Srba se održala kao rudiment prastarih kultova, sada u zabavnoj ulozi.“ (Srpski mitološki rečnik)

Poznat je i običaj „lamkanje“ (lamkane, amkanje). Okači se jaje o konac (može da se okači i ugljevlje ili komadić kolača) koje učesnici takmičenja moraju da uhvate zubima. Posle toga konac se pali i pomoću njega se gata: koliko će živeti stare žene u selu, koje visine će biti žito, kakvi će biti prinosi u nastupajućoj godini itd. Takođe, paljenja konca imalo je veze i sa prepoznavanjem veštica i otkrivanjem njihove snage.




Kada padne mrak pale se i preskaču vatre koje gore do ponoći, a negde i duže. Često se pali i slama koja, kao i maska, ima veze sa kultom predaka. „Na Bele poklade čim sunce zađe, jedno muško čeljade uzme kakav stari koš, napuni ga slamom, natakne ga na kakvo rakljasto drvo, pa slamu zapali i tako zapaljenu nosi po šljiviku, dokle ne izgori sva slama, a često puta i koš. Za to vreme neprestano viče: "Olalija olalija, izgore popova buklija!" To rade, da bi šljive bolje rodile, i da ih ne jedu gusenice.“

Bele poklade su dan za praštanje. U poslepodnevnim časovima se služi tzv. “oproštajno večernje”, jer se tada obavlja “čin praštanja” u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi “čiste duše” otpočeli post.


Bele poklade u svetu – Mardi gras



Rio Karneval 

U svetu se proslave poklada obično smatraju periodom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval. Karnevali se održavaju neposredno pred post i označavaju njegov početak. Reč karneval potiče od latinske reči carne vale – zbogom meso, što znači da su to poslednji dani pred post, kada može da se jede meso. Najpoznatiji karneval u svetu - Rio Karneval u Brazilu, uvek počinje u subotu, a završava se u utorak, na Bele poklade - Mardi gras, što na francuskom znači debeli utorak.



Rio Karneval 


Literatura:

- Srbija - zemlja, narod, život, običaji - Petar Vlahović
- Srpski mitološki rečnik
- Slovenska mitologija - Enciklopedijski rečnik


Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA

Нема коментара: