недеља, 18. јануар 2015.

NOĆ KADA SE OTVARAJU NEBESA


Duša slovenska (25)



Ikona "Bogojavljanje"

Bogojavljenje je jedan od velikih godišnjih praznika hrišćana. Praznuje se 19. januara. Kod pravoslavaca se praznuje kao sećanje na krštenje Hristovo u Jordanu, kod katolika i kao sećanje na poklonjenje trojice careva-čarobnjaka novorođenom Hristu. Najvažniji momenti iz sadržaja obreda i verovanja tog dana vezani su za simboliku lustracionih svojstava vode i krsta koji isteruju nečistu silu iz čoveka i čovekovog životnog prostora. 

Za istočnoslovensku tradiciju najznačajnije je veče uoči Bogojavljenja. Verovalo se da je
 ponoć uoči Bogojavljenja trenutak kada se odvija smena vremena i dešavaju neka čuda: „otvaraju“ se nebesa, a čoveku koji to vidi ispunjava se svaka želja; prestaje da duva vetar, životinje su u stanju da govore; snovi se ostvaruju... Čudesna, lekovita, „sveta“ postaje tada voda na izvorima. 

Bogojavljenskom vodom donetom sa izvora škropili su stambeni prostor, čeljad, dvorište, stoku, povrtnjake i njive, bunar, bačve i dodavali stočnoj hrani. Kod Srba u Homolju trudnice su tu vodu pile prilikom teškog porođaja verujući da se mogu otvoriti kao što su se nebesa otvorila na Bogojavljenje. 

Kod Istoćnih i Zapadnih Slovena i kod Slovenaca poštovan je običaj crtanja krstova a kod katolika i ispisivanje početnih slova imena „tri kralja“. To je rađeno kredom, testom ili belim lukom na prozorima, vratima, ogradi, da bi se prostor ogradio od „besova“, zmija i svake nečisti. 


U tradiciji Južnih i Zapadnih Slovena čuveni su rituali obilaženja kuća koje čine maskare. Kod Slovena katolika trojica maskiranih „kraljeva“, Kasper, Meliher i Baltazar, ulazili su u kuće i škropili čeljad „svetom“ vodom.



Tri kralja - Kasper, Meliher i Baltazar


Kod Istočnih i Južnih Slovena postojao je običaj kupanja u reci ili jezeru posle osveštavanja vode: to kupanje je bilo obavezno za učesnike koledanja „da bi sprali sa sebe prljavštinu besovnih maski“. Na isti način, bolesni ljudi su pokušavali da se oslobode bolesti i nabačenih čini.

U Bugarskoj je, u cilju očišćenja, obavljan obred sovojnica: devojke, obučene kao mlada i mladoženja, išle su po kućama i vodom i bosiljkom škropile sve građevine u svakom dvorištu i svu čeljad.


Za Bogojavljenje su vezana mnoga gatanja i predskazivanja o vremenu i letini u nastupajućoj godini. Kod Istočnih Slovena se smatralo da toplo vreme ili mokar sneg na Bogojavljenje predviđa dobar rod na njivama. Na osnovu pravca vetrova određivano je kakvo će leto biti: kišno, sušno, „zdravo“...

Kod Južnih Slovena istočnog dela Balkana, u bogojavljenske praznike, pored večeri uoči Bogojavljenja, uključeni su i dan sv. Jovana Krstitelja (20. januar) i Babin dan (21. januar) koji su terminološki vezani kao „muški“ i „ženski“ praznici.
 Zbog svih običaja vezanih za vodu, Bogojavljenje se u našem narodu drugačije naziva “Vodice” ili “Vodokršće”.

Od Božića do Krstovdana (18. januar) prilikom susreta, obično se pozdravlja rečima: “Hristos se rodi! – Vaistinu se rodi”, a od Bogojavljenja, pozdrav je “Hristos se javi – Vaistinu se javi”. Tako se Bogojavljenjem završava celina Božićnog svetkovanja, tokom koga je većina obreda posvećena zdravlju, pa odatle i potiče obredno kupanje u reci (pre sunca).


Hristovo krštenje na ikonama i freskama se oslikava njegovom figurom, koja stoji u reci Jordan, dok ga Sveti Jovan Preteča krštava vodom, a nad Isusom, u visini se vidi Sveti duh u obliku goluba u letu. 



FRESKA KRŠTENJE NA JORDANU – BOGOJAVLJENJE




“Umetnički gledano, ovo je jedna od najkvalitetnijih fresaka u Hramu Svetog arhiđakona Stefana. Rađena je preciznijom tehnikom, kojom se rade ikone, a ne freske, sa mnoštvom sitnih poteza pri izradi likova. Po bogatstvu poteza četkicom ona gotovo da prevazilazi i ikone na ikonostasu. 

U pravoslavnim crkvama se ova scena često slika kraj krstionica jer, kao što krštenjem Hristovim i Bogojavljenjem koje se tom prilikom odigralo, počinje Hristovo spasonosno delo i propoved na zemlji, tako i krštenjem svakog čoveka u ime Hristovo počinje njegov put ka Carstvu Nebeskom i njegovo spasenje još ovde, na zemlji.


Kada je napunio 30 godina "dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. A Jovan mu branjaše govoreći: Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni? A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada ga ostavi. I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa nebesa koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji" (Mt. 3, 13 - 17).

Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti - Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je sišao sa neba u vidu goluba nad Hristom. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Zbog toga se ovaj događaj slavi kao Bogojavljanje.

Bogojavljenje [grčki Επιφανεια, (Bogo)javljanje, pokazivanje]  je dan našeg spasenja, jer Hristovo krštenje na Jordanu ima opštečovečanski i kosmički značaj. Krštenjem Hristovim se osvećuje voda i njom sva tvar; osvećuje se čovek i sa njim sav rod ljudski. Vode su osvećene, a kroz njih i celi svet, u pripremi za obnovu i preporod za večno Carstvo Božije koje dolazi. Kroz osvećenu vodu sva priroda se osvećuje i očišćava, jer je iz vode svet stvoren i voda prožima svu tvorevinu. Hristos je osvetio prirodu voda i dao joj moć da u Svetoj Tajni Krštenja pere ljudske grehe."

Protojerej - stavrofor Srboljub M. Miletić


Literatura:

- SLOVENSKA MITOLOGIJA
- SVETOSAVLJE

Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: Arhiva STV USA Stari sajt

Нема коментара: