понедељак, 05. март 2012.

O STAROSTI

 ... a priča teče dalje (15) 


Starost ne voli proleće.
Buđenje.
Pesak u očima.

Starost je spora, prikrivena.
Inertnost.
Nestaju boje.

Starost ignoriše stvarnost.
Neutešno.
Telo se osipa.


Nadica Janić




"Aeternalis"
Foto: Nadica Janić

4 коментара:

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Pesma toliko različita od onih Vaših zapisa o starosti mudroj, mirnoj, čudno vedroj pred krajem koji sledi... Zbog ove pesme već dva dana razmišljam o tome kako pesništvo ( i umetnost uopšte) kao ulepšana, iluzorna vizija stvarnosti zapravo i nije ništa drugo nego čovekov beg od straha pred propadljivošću, prolaznošću, osipanjem... Ako je tako onda je sva umetnost laž. A ako bi se život predstavljao u njegovom istinskom obličju, da li bismo to mogli da izdržimo?
Pesma me dotakla jer i sama mnogo razmišljam o prolaznosti čoveka.
Ilustracija je divna - reka koja večno teče,kao život, i kraj nje jedno staro, sasušeno, a drugo drvo koje tek buja. Život...
Veliki pozdrav, draga Nadice!

anima.art је рекао...

Hvala, draga Todora, na komentaru.
Starost (kao stanje) i starenje (kao proces) su široke teme, a u umetnosti veoma malo obrađene... Savremeno društvo se plaši starosti više nego smrti. Kult mladosti!

I dalje mislim da je starost zlatno doba, puno mudrosti, čistote, plemenitosti. Samo sam na neke teze o starosti dodala lične impresije.

Bagrem na fotografiji je na obali Dunava gde živim. On za mene ima posebno značenje. On je zavet jednog divnog čoveka, o kome sam pisala u "Pričama o Jovu".

Bagrem je univerzalan simbol besmrtnosti. Uporište božanskog.
Simbol obnove i vaskrsenja.

Bravarica је рекао...

starost nas obuzima samo onoliko koliko joj dozvolimo. na žalost, mnogo je istine u stihovima koje si nam podarila, da sam se naježila! ali- nedamose, zar ne:)

anima.art је рекао...

"Starim koliko moram,
podmlađujem se koliko mogu."

Ivo Andrić