четвртак, 29. септембар 2011.

SENKE

Iz sveske na široke linije (4)


Hodamo dugom, senovitom ulicom... između dana i noći.
Između sreće i tuge... Lišće pod nogama.

Držiš mi ruku. Uvlačiš polako prste među moje prste. Moja šaka nestaje u tvojoj. Stežeš mi je i opuštaš. Dodir pulsira.

Hodamo i ćutimo... Zastala sam. Izvukla sam ruku iz tvoje ruke. Obe šake su na tvojim grudima. Osećam tvoje disanje... Osećam tvoje ruke na mom struku. Privukao si me... Grlim ti vrat i prislanjam obraz uz tvoje lice.


Nadica Janić

4 коментара:

Bravarica је рекао...

Divna slika... baš onako, iz duše : )

anima.art је рекао...

Hvala "Bravarica" na čitanju i komentaru.

Srdačan pozdrav,
Nadica

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Privukao me tek sad, kod drugog čitanja, podnaslov (klasifikacija priče) - "Iz sveske na široke linije". I pomislih da su zaista tada, kad se pisalo u takvim sveskama, osećanja bila ovako kristalno čista, jasna, kao u Vašoj priči. I raznežila sam se, i rastužila, što ta čistota ostade nekako u tim davnim vremenima. I u ponekom (ovakvom) zapisu u svesci "na široke linije"... Sve najbolje Vam želim!

anima.art је рекао...

Hvala, draga Todora!
Sasvim si razumela poruku moje kratke priče. A kao što u svemu što radimo imamo deo sebe, tako i u ovim rečima provlače se "široke linije" moje duše.