уторак, 09. август 2011.

DODIR

Iz sveske na široke linije (2)


U svom zlatnom kavezu između neba i zemlje pisala je dnevnik
sećanja i snova:

"Čekaš me...
Pred tobom sam.
Na sebi imam jednostavnu, dugu svilenu haljinu bež boje.
Uplela sam kosu i na vrat stavila kap „Šanel 5“.

Prilazim ti.
Celo telo je uz tebe. Prislonila sam obraz uz tvoje lice.
Ruke su se splele na tvom potiljku sa još vlažnom kosom od tuširanja. Brada ti je meka. Odišeš svežinom.

Nemiran dodir tvojih ruku na mojim leđima.
Svila izmiče ispod tvojih prstiju...
Upijam tvoj miris i zaustavljam vreme."

Na stolčiću pored uzglavlja:
nekoliko knjiga, čaša sa vodom i sveska na široke linije.
Na poslednjoj strani je ispisala svoj nedosanjani san:

"Ležim pored tebe.
Glavu sam prislonila na tvoje grudi.
Slušam otkucaje tvog srca.
Maziš mi potiljak i uranjaš ruke u kosu."


Nadica Janić

Нема коментара: