недеља, 14. децембар 2014.

OGNJIŠTE - SRCE KUĆE


Duša slovenska (22)


U svim mitologijama sveta ognjište je sveto mesto – omfal. Središte života i utočište. Unutrašnje duhovno središte. Ono je i središte doma i znači žensko gospodarstvo – oganj u žensko-zemaljskom vidu. Predstavlja pupak, širanje i blagodarnost života porodice.


"Ognjište" - Biljana Ristić
(akril na kamenu; 48 x 58 cm)

Kult vatre je prisutan u slovenskom narodu od iskona. Strahopoštovanje prema bogovima vatre, praćenje običaja vezanih za vatru i čuvanje vatre kao svetinje i stuba opstanka porodice proširilo se i na vatru u kući - ognjište oko koga se okupljala porodica. Nije se gasilo od prve vatre u novoj kući. Ugašeno ognjište bilo je kletva i propast familije. Napustiti ognjište značilo je nepovratni odlazak iz kuće.

Ognjište je bazični element strukture kuće, izvor toplote i mesto gde se priprema hrana. Ognjište je sakralni centar kuće; tu su obavljane i magijske radnje  namenjene blagostanju kuće, zdravlju i uspehu ukućana. Po narodnim predstavama, ognjište je mesto gde borave kućni duhovi (domovoj), gde se okupljaju preci.

U novoj kući ognjište se pravilo na kraju. Za ognjište je mesto određivano u centru ili u istočnom delu kuće, osvećivali su ga i kadili tamjanom. Prvu vatru palila je najstarija žena u porodici donevši žar iz rođačke kuće i izgovarala bi blagoslov: “Da nikad ne ugasne ovo ognjište i da se na njemu kuva u posudama i kotlovima za svadbe i slave”. Za useljenje u novu kuću svaki gost je donosio poklon koji je kačio iznad ognjišta. Predmeti koji su pratili ognjište nova porodica dobijala je na svadbi ili prilikom osvećenja nove kuće. Nevesta je od oca dobijala mašice i tronožac, kao deo miraza. 



Unutrašnjost seljačke kuće u Magliču
 (Slovenska mitologija)

Pored ognjišta obavljani su mnogi porodični obredi; upravo tu se zbivalo uvođenje novog člana porodice. Prvo kupanje novorođenčeta je bilo pored ognjišta da bi bilo dugog veka i privrženo kući. Kršteno dete se ostavljalo neko vreme pored ognjišta.  

Oko ognjišta obavljane su ritualne radnje u vreme kalendarskih praznika: na Badnje veče, Božić, Novu godinu i Blagovesti. Pored ognjišta su postavljali prazničnu trpezu i izvodili su obrede. Pored ognjišta su klali crnu kokošku u čast duha – pokrovitelja kuće. Oko ognjišta obnosili su božićnu slamu, položajnik je prvi prilazio ognjištu, tu su pekli obredni hleb – česnicu, i pripremali ritualno jelo – pečenicu. 

Preko ognjišta su pokušavali da privuku bogatstvo.  Za Novu godinu su bacali u ognjište rečni kamen i blagosiljali ukućane da im se novac sliva u džepove lako, kao što se reka sliva preko kamenja, i da im novčanici budu teški kao što je kamen težak. 

Plodonosna snaga ognjišta prenošena je i na predmete vezane za njega. Tako je žarač korišćen u vreme prve grmljavine – njime su lupali po naćvama, zemljanim sudovima i ambaru, iskazujući želje “da se pune žitom”, “da bude plodova”.

Ognjište i njegovi prateći predmeti korišćeni su u narodnoj medicini i magiji: ognjištu su se obraćali s molbom za pomoć, koristili su vatru i žar za skidanje čini. 

Ognjište je prevashodno povezano sa vatrom čija su se osnovna obeležja (lustrativna i zaštitna) prenosila na ognjište i njegove atribute. Mašice i žarač korišćeni su za teranje gradonosnih oblaka i u prolećnim obredima za zaštitu od zmija i guštera. Ove predmete su obavezno postavljali pored porodilje i deteta u toku 40 dana od porođaja da bi ih štitili od zlih duhova i bolesti. 

Za ognjište kao sveto mesto vezan je niz zabrana. Deci je zabranjivano da džaraju po vatri, da ubadaju nož u ognjište, da nogom udaraju u ugarke jer će se razboleti. 

Kod Srba ognjištu su se ispovedali grešnici. Pored ognjišta postizali su se dogovori, davalo se i uzimalo u zajam… Kod Crnogoraca  najstrašnija kletva vezuje se upravo za ognjište.

Vatra u ognjištu nikada nije gašena. Ugaslo ognjište gubilo je svoju stvaralačku snagu. Na ugaslom ognjištu obavljale su se crne magijske radnje.


 Literatura:

F. Guirand - J. Schmidt, MITOVI I MITOLOGIJA
J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA
Enciklopedijski rečnik  SLOVENSKA MITOLOGIJA



"Odžaklija" - Dragica Gajić, 1972.
(ulje na platnu, 46 x 64 cm)
Muzej naivne umetnosti, Jagodina

Upućeni na prirodu, naivni sikari sa sela najčešće u pejzaž postavljaju prizore koje prikazuju jer se život sela odvija uglavnom napolju. Na unutrašnjost kuće više su upućene žene, pa stoga slike sa motivima domaćih “ženskih “ poslova susrećemo mnogo više kod žena naivnih slikara.
Dragica Gajić, naslikala je seoski enterijer: prostoriju u starinskoj srbijanskoj seoskoj kući – “odžakliju”, nazvanu tako po ugrađenom ognjištu – odžaku, u kome uvek gori vatra. Gajićeva ovde brižljivo slika sve pokućstvo koje je nekad imala seoska kuća i predstavlja ga sa puno osećanja za meru i uzdržljivost, kao i za uravnoteženost same kompozicije. Žena koja priprema hleb da ga peče pod “sačom” podređena je opštoj celini slike. Predstavom ovog ambijenta, slikarka je pored likovnih vrednosti dala i dokumentarnu vrednost, čiji je značaj tim veći jer se takav način života danas izgubio. 


KUĆA

Samo vetar još otvara vrata
kuće stare što se padu nada.
Ukraj zida cveta bela rada,
a koprive niču iz pregrada.

Živi kuća, živi kućna zmija,
mali svet se sveo na tišinu.
Ćuti tamna kućna istorija,
jer sve minu niz vek, u mračninu.

I prag kućni više ne svedoči
zašto ga je sekira ranila.
Ni opanak, ni čizma da kroči
pod krov gde je vatra žuborila.
 

Zoran Vučić (1947. Svrljig)

Izvor:
Antologija poezije, slikarstva i vajarstva
naivaca Srbije, Crne Gore i Republike Srpske
PASTIR TRAŽI DNO NEBA
Beograd, „Draganić“, 2001.  






RUINA

Ona Usamljena, 
ni sa čim nespojiva. 

Sama sebi dovoljna. 

Od Srca neodvojiva.

 Milija Dikić (1949. umetnički fotograf, Sevojno)



U Jagoštici, na Zvijezdi - Srbija
Foto: Milija Dikić  


"Lepi dani mladosti... cvetne livade pune čobana, pesma i stada. Samotni dani starosti i nestajanja sela. Lagano gašenje života i ognjišta... U zadnje vreme, neki strani ljudi, koji povremeno prozuje zaraslim putevima, pokušavaju da fotografijom zaustave nezaustavljivo vreme..." (Milija Dikić)


Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila:
 Nadica Janić

Veza: ARHIVA STV USA, Stari sajt